Izvor: RTS, 21.Apr.2023, 20:13
Јавна расправа о шест просветних закона - националне читанке радиће државни издавач
Јавна расправа о нацртима шест просветних закона завршава се следеће недеље. Образлажући измене, ресорни министар је наставницима и професорима у Новом Саду и Нишу рекао да су неопходне како би образовање пратило трендове и развијало се по већ усвојеним стратешким >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << плановима.
Још од случаја у Трстенику, који је на ноге дигао просветне раднике у 47 градова Србије, највећи трн у оку образовног система је насиље у школама.
Основана је и радна група која је у децембру формулисала девет мера за сузбијање вршњачког насиља. Предлог закона не оставља ученицима могућност да се испишу из школе пре краја дисциплинског поступка, што треба да спречи избегавање одговорности.
"Афирмише васпитну улогу школе поред оне образовне, ставља у исти ранг ту оцену из владања, која улази у просек, са свим осталим знањима која ученици стичу из неких других предмета. Такође, друштвено користан рад, који је сада јасно прецизиран, не треба да буде перципиран као казна, већ управо као превенција за промоцију емпатије и пријатељства", објашњава министар просвете Бранко Ружић.
Промоција националног идентитета биће задатак читанки које се уводе изменама Закона о уџбеницима. За наставнике обавезна, за ученике основних и средњих школа допунска литература из седам предмета.
"У предлогу нацрта закона је дефинисано да ће израду националне читанке радити јавни издавач којег је основала Влада Републике Србије. У наредном периоду, када се закон усвоји, креће се са имплементацијом - формирање ауторског тима и рецензентске групе, као и имплементација од школске 2024/25. године", истиче помоћник министра просвете Милан Пашић.
Струка каже да је кратак рок за израду тако важног штива и да не треба журити.
"Постоје теме које су осетљиве, недовољно истражене, које тангирају суседне народе. За то је потребна озбиљна и темељна припрема и ангажовање великог броја људи, да би се дошло до консензуса и да то буде у складу са највишим стандардима који постоје", сматра историчар Момчило Павловић.
Закони о средњем и високом образовању усклађују се са државном матуром
Професор историје Петар Панић каже да је логично да се и фонд часова у школама прошири уколико се шире национални програми односно програми предмета.
"Имамо примере и у другим државама, како у окружењу, тако и у Европи. У Америци имате посебну националну историју која се изучава, а у Русији такође", наводи Панић.
Закони о средњем и високом образовању усклађују се са државном матуром, коју ће следеће године први пут полагати 66.000 средњошколаца и на основу ње уписивати факултете. Неке високообразовне институције задржаће тест склоности.
Измене Закона о високом образовању тичу се и оних које више не мучи упис, већ завршетак факултета.
"Такозвани стари студенти, продужиће се на још три године тај њихов термин, биће пролонгирано. Мислим да је то у складу и са њиховим потребама", истиче министар Ружић.
Последња трибина је у Београду 24. априла, а три дана касније јавна расправа ће бити закључена.
.jpg)
