Izvor: RTS, 12.Apr.2023, 06:21
Селфи са врха пилона Моста на Ади - адреналин или борба за лајкове
Ко није осетио језу док је на друштвним мрежама гледао снимке момака који седе на врху стуба Моста на Ади. И није то, нажалост, ни први ни последњи авантуристички потез углавном младих људи који буквално стављају живот на коцку. Опасни селфији су 2011. године однели >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 3 живота, од тада до 2017. чак 259.
Са врха једне напуштене зграде у Раковици освануо је селфи девојке. Како сазнајемомо зграда је необезбеђена јер је изградња стала, а приступ пешацима није забрањен. Нисмо успели да докажемо аутентичност снимка, али су нам радници на градилишту поред рекли да се до врха може само степеницама, испред којих је закључана ограда.
Ипак, неретко је младима висина изазов за фотографисање. Три месеца после снимка који је запрепастио многе, Марко и Милош су објавили снимак са врха пилона моста на Ади, тачније са висине од 200 метара.
"Када смо објавили видео са мостом нисмо очекивали да ће то бити толико популарно, да смо знали можда не бисмо ни објавили да се неко други не би усудио да уради исто и заврши на лош начин. Нека нико то не покушава“, поручује Милош Смиљковић.
Иако делује неодговорно, тврде, да су се максимално трудили да никога не угрозе, укључујући и себе.
"У почеку мало адреналин, ту пролазе трамвају па се мало тај пилон затресе, после смо се опустили, били смо тамо пола сата и више“, рекао је Марко Чолаковић.
Кула Београд, Западна капија, то су њихови освојени врхови Београда.
И у свету је опасан селфи постао популаран - сликају се на мостовима, возовима у покрету, на ивицама небодера. За оне који се коцкају са животом, ово је подвиг, а стручњаци имају своје објашњење.
"Млади људи желе да освоје тај простор који је њима најважнији, односно дигитални простор, друштвене мреже и да би тамо били видљиви морају да ураде нешто другачије. Дакле, није довољно да поставите само своје селфије, морате да покажете да сте храбрији, одлучнији, да вам је небо граница. То је заправо пречица до неке препознатљивости, аплауза, признања у том свету друштвениох мрежа“, објашњава психолошкиња са Института за дигиталне комуникације Ана Мирковић.
"Није то због зараде, ништа нисмо зарадили од тога, то је лично задовољство које смо желели да поделимо са другима. Видеи нису монетизовани, само смо желели да погледамо град из неке друге перспективе“, тврде Милош и Марко.
Некада то није права перспектива. Грађане је недавно узнемиро видео на ком деца трче и играју се на врху једног тржног центра. Стручњаци кажу да млади често нису свесни да свет из другог угла, па чак и одозго, колико год био примаљив, није сигуран и није му место на друштвеним мрежама.
Медији су у сталној потрази за људском пажњом. У зависности колико секунди је та пажња у медију, зависи и финансијки биланс том медију, популарност и кредибилитет и све оно што желе да имају. Медији воле да деле такве садржаје зато што знају да је пречица до људске пажње.
Опасни селфији су 2011. године однели 3 живота, од тада до 2017. чак 259.
.jpg)
