Izvor: Prva.rs, 24.Mar.2015, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Постоји разлог зашто је овај текст написан ћирилицом.
На данашњи дан 1868. године, на захтeв Српског учeног друштва, посeбним указом Министарства просвeтe званично је увeдeн правопис Вука Стeфановића Караџића, ошто јe вeћ ушао у ширу употрeбу.
Вук је против свих конзервативних снага водио прави језички, књижевни и културни рат до краја. >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << И успео је да, уместо мртвог језика привилеговане друштвене мањине, уведе живи народни језик у књижевност нашег народа.
Затим је упростио правопис, тако што је увео правило „један глас- једно слово”, односно правило: „Пиши као што говориш” и “Читај као што је написано”. Избацио је 13 непотребних слова и увео шест нових за већ постојеће гласове.
Све те снаге феудалне црквене хијерархије су се супротставиле Вуковој реформи пуном снагом, утицајима и суровошћу. Њима су се придружили и владајући кругови у Србији, на челу са кнезом Милошем Обреновићем, који су се бојали просвећеног народа и у свим ученим људима видели могуће бунтовнике.
Вук је, стога подло оптуживан, нападан, онемогућаван му је рад на разне начине, прогањан, али је и даље са невероватном енергијом правог револуционара и човека који верује у оправданост својих идеја, успео да победи у тој неравноправној борби.
Једни су спречавали штампање и растурање његових књига у Угарској, други су бранили уношење истих у Србију. Митрополит Стратимировић се сматра главним организатором борбе против Вука и његових присталица.
Ипак, најжешће јавне полемике око језика и правописа, 30-тих и 40-тих година је водио Јован Хаџић, конзервативни правник и псеудокласични песник, који је био чврсто повезан са црквеним великодостојницима у Угарској и владом у Србији.
За годину стварне победе Вукових идеја узима се 1847. Те године је млади филолог Ђура Даничић у свом делу: „Рат за српски језик и правопис” научно доказао исправност Вукове реформе. Исте године је објављена збирка песама Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац” и Вуков превод „Новог завета”, као доказ да се на народном језику може стварати најузвишенија љубавна поезија, али И исказивати сложене филозофске мисли.
Убрзо, на Бечком књижевном договору (16. март 1850. године) Вукова језичка и правописна реформа је добила и другу знацајну потврду. Наиме, том приликом су Вук и Даничић, са српске стране, Мажуранић, Деметер, Кукуљевић, Сакцински и Пацел, са хрватске и Миклошић са словеначке стране утврдили и јединственост књижевног језика и правописа Срба И Хрвата.
Ту јединственост је коначно прихватила и спровела у дело генерација нових песника и младе грађанске интелигенције, која је од 50-тих година, ослободивши се црквеног утицаја, почела да развија модерну српску књижевност и културу.
Извор: saznajlako
