Izvor: RTS, 17.Jul.2024, 13:35
Марина добила нову јетру - загрлићу своју ћерку, њу сам оставила да ме чека
Једно "да" недавно је продужило четири живота. У Универзитетском Клиничком центру Србије, урађене су трансплантације срца, бубрега и јетре, а нови бубрег добио је и пацијент у Дечјој клиници у Тиршовој. Марину Цмиљановић из Лазаревца, која је добила нову јетру, посетила >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је екипа РТС-а.
Претходно, у недељу, екипа РТС-а је обишла 23-годишњег Милоша Митровића из Пожаревца који је добио ново срце и забележила операцију срчаног залистка - без реза.
Данас је посетила и Марину Цмиљановић, учитељицу и васпитачицу из Лазаревца, којој је једно "да" - продужило живот.
Марина се 18 година борила с тешком болешћу. Јетра јој је трансплантирана у ноћи између 8. и 9. јула. Каже да нема никакве болове и да није очекивала да ће се тако добро осећати и да има више енергије.
"Кад су ме позвали, знала сам да је то можда моја шанса!"
Додаје да је била збуњена кад су је позвали из Универзитетског клиничког центра Србије
"Била сам збуњена, очито нисам очекивала, јер се трансплантације једно време нису ни радиле. И шокирана и у исто време сам се уплашила. Била сам срећна", прича учитељица Марина.
Прво што ће урадити кад изаће из болнице: "Загрлићу своју ћерку, њу сам оставила да ме чека!"
Марина поручује људима, пре свега који су на листи чекања да не губе наду, да ће и њихов тренутак доћи, да је све у своје време просто.
Захвалност породицама које дају сагласност
Јелена Врућињић-Козић, анестезиолог истиче да су трансплантације јетре захтевне, али да је у Маринином случају све добро прошло.
"Трансплантација је трајала једно шест сати, било је добро. Марина је после дуге паузе наш први пацијент и брзо ће кући", каже докторка.
Подсећа да се трансплантација јетре ради у Клиничком центру од 2013. године и да су до пре три године урадили 60 трансплантација. Имали су паузу од 2021. године, од октобра, када је урађена последња.
Посебно истиче да је реч о једном организованом тиму који има много људи.
"И једна велика захвалност породицама које су дале сагласност. Јер без њих, ево и Марине, ничега не би било. Тако да њихово да стварно значи - да. Не нама као лекарима, него пацијентима. Значи уек једно да", поручује Врућинићева Козић.
