Izvor: RTS, 20.Feb.2024, 19:33
Раст цена станова у Београду, на Златибору и Копаонику тражња пала први пут после пандемије
Аналитичар за некретнине Милић Ђоковић каже да је највећи пораст цена станова у Београду и већим градовима, док потражња опада на Златибору и Копаонику. Цена изнајмљивања станова у престоници Србије је до 13 евра по квадрату. Адвокат Никола Премовић напомиње да >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је због плаћања пореза и заштите закупаца и закуподаваца важно да се уговори закључују у форми извршне исправе.
Аналитичар за некретнине и проценитељ Милић Ђоковић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да је тренутно стање на тржишту некретнина врло конфузно и без јасних правила, али да је његов савет да се некретнине купују кад год је могуће.
"Станови се углавном и даље продају још током изградње, пре издавања грађевинске дозволе, на основу 3Д анимација. Ако ништа друго, стан може да прави паре издавањем", наводи Ђоковић.
Истиче да је највећи пораст цена станова забележен у Београду и већим градовима попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца, док је потражња за некретнинама опала на Златибору и Копаонику, први пут од избијања пандемије коронавируса.
Изнајмљивање станова до 13 евра по квадрату
Цена изнајмљивања станова, указује Ђоковић, зависи од величине, структуре, опремљености и микролокације, а у просеку се креће од седам до 10 евра по квадратном метру.
"На врхунским локацијама цена иде од 10 до 13 евра, а траже се породични и мали станови. Најтеже је издати средњи сегмент, станове који нису ни за самце, а ни за породицу. Актуелне су и куће у близини Београда", набраја саговорник.
Проблем у пракси – плаћање пореза на непокретност која се издаје
Према последњем попису становништва, око 120.000 грђана Србије се изјаснило да су подстанари, док је порез за издавање станова платило тек нешто више од 2.000 власника рентираних објеката.
Адвокат Никола Премовић напомиње да су сва физичка и правна лица која издају некретнине дужна да плате пораз на приход од непокретности, у износу од 20 одсто на укупну цену закупнине и да постоји једноставно решење за овај, како каже, проблем.
"Требало би да се уведе законска обавеза да се уговори о закупу закључују у форми солемнизоване јавнобележничке исправе, где би на тај начин јавни бележници, односно нотари, имали јасну и прецизну евиденцију о броју закључених уговора о закупу", објашњава Премовић уз напомену да је потребно да се уврсти и обавеза подношења електронске пријаве сваког закљученог уговора о закупу, слично правилинику о купопродајним уговорима.
"На тај начин, преко јавног бележника и система јавног бележништва, држава би имала прецизну евиденцију о броју издатих станова у Републици."
Уговорм заштићени и закуподавци и подстанари
Адвокат Премовић наглашава да су на тај начин закуподавци заштићени од подстанара који не желе да напусте стан након евентуалног раскида уговора или закупаца који нередовно исплаћују станарину.
"Тренутно, у случају да подстанар одбија да преда кључеве од стана или се исели, за закуподавце постоје две опције – да закупца тужи у парничном поступку, што би трајало неколико година, уз огромне трошкове. Друга опција, уколико би се применила обавеза о закључењу уговора у форми извршне исправе, поступак исељења би се скратио на рок од три месеца", пореди Премовић.
Наводи и да би прецизним уговорима били заштићени и подстанари од потенцијалне самовоље власника некретнина, али да је потребно да се направи разлика између уговора који су закључени на одређено и неодређено.
"Уговори који су закључени на одређено време се много теже раскидају самовољом закуподавца, јер постоји свега пар законских основа због којих се може раскинути такав уговор, попут неплаћања закупнине или коришћења стана супротно намени. Уговори о закупу закључени на неодређено зависе од воље закуподавца који у сваком тренутку може, уз отказни рок, да откаже уговор о закупу", закључује Никола Премовић.
.jpg)
