Izvor: Politika, 15.Okt.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minerali otiču u zemlju
Podzemne vode teku li, teku i naše bogatstvo procenjeno na 4.000 litara termomineralne vode u sekundi koristimo tek tri do pet odsto. Pre osamdeset godina Vrnjačka Banja je imala veću posetu od Bleda i Dubrovnika zajedno, a danas naši turisti odlaze da se banjaju u susedne zemlje
Srbija je bogata lekovitim izvorima o kojima se već vekovima ispredaju priče i predanja. Da to nije samo prazna mitologija, potvrđuju i naši stručnjaci koji ističu da još nismo u potpunosti spoznali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve bogatstvo podzemnih voda. Verovali ili ne, 1936. godine najveća turistička destinacija u tadašnjoj Jugoslaviji bila je Vrnjačka Banja, sa 36.000 posetilaca, zatim Bled, sa 11.000, i tek na trećem mestu Dubrovnik. Danas je stanje mnogo drugačije, naše banje imaju mnogo manju posetu, ne samo u poređenju sa turističkim mestima na moru, nego i sa banjama u susedstvu. Iz Srbije u mađarske spa-centre ode sto hiljada turista godišnje, više nego što odlaze u domaća odmarališta.
Ovo su neki od interesantnih podataka do kojih smo došli u razgovoru sa ekspertima za lekove vode i njihov značaj za zdravlje ljudi, dr Oliverom Krunić, profesorskom mineralnih voda na Rudarsko–geološkom fakultetu i dr Tomislavom Jovanovićem, profesorom fiziologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Gde se naša zemlja nalazi na lestvici država koje su bogate mineralnim vodama?
Po broju izvora mineralnih i termalnih voda Srbija je u svetskom vrhu. Do sada je u našoj zemlji registrovano više od 300 lekovitih izvora i oko 600 izvora malomineralizovanih voda koje su potencijalni resurs za flaširanje. Mineralne i termalne vode su raspoređene na preko 60 odsto nacionalne teritorije, ali se, nažalost, koristi svega nekoliko procenata. Podzemne vode sa povišenim sadržajem minerala, oligoelemenata i povišenom temperaturom prava su dragocenost zbog svog specifičnog hemijskog sastava. Mogućnosti njihovog korišćenja su višestruke: u balneoterapiji, turizmu, sportu i rekreaciji, u poljoprivredi, kao izvor geotermalne energije, u kozmetičkoj industriji i industriji eksploatacije retkih elemenata i jedinjenja.
2. Da li to znači da nam pristaje naziv „zemlja banja”?
Možemo se zvati zemljom banja – iako kod nas takozvanih aktivnih banja ima pedesetak, nažalost, samo nekoliko u savremenom smislu to jesu. Srbija je bogata još jednim prirodnim blagom, lekovitim blatom – peloidima, koga ima u Sijarinskoj banji, u Melencima, Banji Koviljači... Iako se dosta razlikuju po sastavu, naše mineralne vode su veoma lekovite zbog toplote, vlažnosti i visoke moći apsorpcije. U Srbiji ima dosta podzemnih voda sa temperaturom preko 150 stepeni. To omogućava veliku mogućnost primene, od grejanja i hlađenja objekata, zatim balneologije i rekreacije, preko grejanja staklenika, sušenja žitarica, ribogojstva i procesa u industriji do topljenja snega sa otvorenih površina…
4. Da li bogatstvo naših terena prate i adekvatna naučna istraživanja?
Nažalost ne, kod nas izvori lekovite vode nemaju tretman kakav zaslužuju i kakav mu pružaju visokorazvijene zemlje. Pre svega, ne postoji baza podataka o svim lokalitetima u Srbiji, neki krajevi su bolje istraženi, neki lošije, izvori nisu kategorisani po kvalitetu, količinama, lekovitosti... nema ni normativa u pogledu prava na korišćenje, koncesija i ostalih pitanja iz ovog domena.
5. Šta sprečava da se naši resursi bolje koriste i istraže?
Do sada je iskorišćen samo deo velikog potencijala lekovitih voda. Mogućnosti su daleko veće, ali i prepreke su brojne, mada se ukratko mogu opisati kao nedostatak finansijskih sredstava, interesovanja i loša organizacija.
6. Šta je neophodno uraditi kako bi se sadašnja situacija popravila?
Pre svega, potrebna je odluka na državnom nivou o sagledavanju celokupnog resursa i njegovog strateškog značaja, kako za razvoj države, tako i za razvoj pojedinih njenih regiona i opština. Sledeći korak je osnivanje multidisciplinarnog tima stručnjaka iz raznih oblasti koji bi izradio Atlas mineralnih, termalnih i termomineralnih voda u Republici Srbiji. Ovaj projekat bi se realizovao u nekoliko faza, od priprema, preko terenskih istraživanja, sistematizacije podataka, do publikovanja Atlasa sa pratećim prilozima.
7. Koji su sadašnji problemi, šta karakteriše korišćenje mineralnih izvora?
Savremeni način života, u čijem je središtu samo ekonomski interes, ugrožava životnu sredinu i preti da izazove pravu ekološku katastrofu. Nepostojanje planskih akata i kontrole gradnje dovodi do divlje urbanizacije banjskih centara i izgradnje divljih privatnih objekata za smeštaj turista. Ovakav način postupanja na pojedinim lokalitetima doveo je do zagađenja resursa mineralnih, termalnih i termomineralnih voda zbog kojih inače turisti pohode te lokalitete.
8. Da li postoji interesovanje investitora i koje su prepreke sa kojima se suočavaju?
Na osnovu stečenih iskustava, pokazalo se da ima domaćih i stranih investitora koji žele da ulažu. Međutim, zbog nedovoljne pokrivenosti raspoloživim informacijama o samim lokalitetima najčešće odustaju od ulaganja u ove resurse. S druge strane, organi države, zanemarujući ovaj resurs, dovode do toga da se izvestan broj pojava eksploatiše divlje ili je uzurpiran od strane privatnih korisnika koji lokalitete i nakon više od 20 godina nisu priveli nameni.
9. Postoje li neki pokazatelji koliko se koriste lekovite vode kod nas?
Termalne lekovite vode i njihov potencijal od davnina, pa i danas, osnova su razvoja banja. Da bi ovaj potencijal prerastao u resurs i postao podloga za donošenje strategije razvoja banja, on mora biti znatno više istražen. Dosadašnja višedecenijska istraživanja izdvojila su prednosti termalnih voda u banjama Srbije, a to su prirodni lekoviti faktor, tradicija banjskog lečenja, bogati kulturno-istorijski spomenici, odličan geografski položaj, predeli, arhitektura, hrana, niske cene terapijskih usluga. S druge strane, nedostaci su loša infrastruktura, zaostala oprema, nedostatak obuke za brojne programe, slaba marketinška pokrivenost, nedostatak finansijskih sredstava.
Banjski turizam bi mogao značajno da doprinese deviznom prilivu. Naše bogatstvo je procenjeno na 4.000 litara termomineralne vode u sekundi, a procenat iskorišćenosti je tri do pet posto. Tradicija naših banja duža je nego mađarska, a ako kažemo da Austrija godišnje zarađuje od turizma 60 milijardi dolara, nama bi i milijarda donela puno na planu zaposlenosti i privrednog razvoja.
10. Koliko su banje značajne u medicini?
Iako su banje cenjene u Evropi i Japanu, za njih i Amerikanci počinju da se interesuju i da ulažu u otkrivanje lekovitih potencijala. Oni sada otkrivaju da su i njihovi prastanovnici znali mnogo o korišćenju lekovitih voda za zaštitu i čuvanje zdravlja i uviđaju da mogu mnogo novca da uštede u zdravstvenim fondovima ako ulažu u spa-centre i tako preventivno deluju na svoje stanovništvo. Banjski turizam ima zadatak da očuva zdravlje, produži život, da ubrza rehabilitaciju, a tek na trećem mestu da leči.
Dragoljub Stevanović
-----------------------------------------
Flaširanje počelo u 16. veku
Upotreba izvorskih voda za održavanje zdravlja i lečenje ušla je u istoriju ljudskog roda još kod Kineza, Egipćana, Arapa, Kelta, od osam hiljada do dve hiljade godina pre nove ere. Hipokrat je prvi počeo da sistematski primenjuje balneoterapiju za lečenje svojih pacijenata u čuvenom centru na ostrvu Kos, gde je živeo i radio.
Najstariji postojeći izvor je u Meranu u Italiji, koji se koristio još pre sedam hiljada godina.
Flaširanje i izvoz mineralnih voda počeo je iznenađujuće davno. Voda iz banje Spa u Belgiji dolazila je u glavne gradove Evrope u 16. veku, dok su italijansku mineralnu vodu koristili moreplovci na brodovima.
Značajno je i da je prvi sistem grejanja koji je koristio tople izvore sagrađen 1892. godine u državi Ajdaho u SAD, dok je prva geotermalna elektrana sagrađena 1904. u Italiji.
Korišćenje mineralnih voda u Srbiji datira od najstarijih vremena. U vreme Rimljana u novopazarskoj banji postojala su dva kupatila.
Ostaci rimske kulture nađeni su i u Niškoj banji, Banji Koviljači, Slankamenu, Vranjskoj, Kuršumlijskoj banji...
Dolaskom Slovena na Balkansko poluostrvo nasleđuje se i tradicija korišćenja tih voda. Naši vladari su podizali manastirske zadužbine pored mineralnih voda ili u njihovoj blizini (Studenica, Sopoćani, Ras...).
-----------------------------------------
Jubilej
U novembru ove godine navršiće se tačno 180 godina od prvih istraživanja mineralnih voda u Srbiji. Na poziv kneza Miloša 1835. godine, tada poznati stručnjak Ž. A. Herder doputovao je u Srbiju i odredio je fizička svojstva i hemijski sastav, i na osnovu sakupljenih podataka dao vredne ocene o našim mineralnim vodama, upoređujući ih sa do tada najpopularnijim u Evropi. U znak sećanja na dan kada su knezu Milošu predati podaci hemijskih analiza, ovaj značajni jubilej biće prigodno obeležen, ističe profesor dr Tomislav Jovanović, specijalista za balneoklimatologiju.
– Banjski turizam bi mogao značajno da doprinese deviznom prilivu. Manjkavost naših banja je u tome što nemaju specijalizovane programe za oporavak u ponudi, kako bi svako mogao da odabere ono što njemu odgovara. Zato su strane banje u prednosti, jer u našima gosti provode vreme po sopstvenom nahođenju. A to je šteta, jer je tradicija naših banja duža od mnogih evropskih. Najveća turistička velesila je Austrija, koja je spojila banjski turizam sa zimskim, i zarađuje 60 milijardi evra godišnje. Zbog bogatstava koja posedujemo zaslužujemo da budemo ravnopravni sa Česima, Austrijancima, Nemcima, Mađarima. Jer, savremeni čovek sve više je usmeren na očuvanje zdravlja, zaključuje dr Tomislav Jovanović iz Instituta za fiziologiju.
-----------------------------------------
Narod veruje u božansku moć
Stručnjaci Narodnog muzeja iz Užica i Etnografskog muzeja iz Beograda istraživali su vode na širem području jugozapadne Srbije uz podršku Ministarstva kulture. Projektom „Lekoviti i čudotvorni izvori” rukovodio je Marko Stojanović, viši kustos Etnografskog muzeja. Tokom terenskog rada istraženo je više od 20 planinskih izvora, većinom lekovitih.
– Svi ti izvori i danas žive, ljudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. I veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana, nervna i razna druga oboljenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju, zbog verovanja u narodu da imaju božansku moć isceljenja. Tragajući za izvorima u zabiti, stručnjaci su razgovarali i s mnogim meštanima, od kojih neki decenijama tu dolaze, i koji su opisali svoja iskustva, a najčešće je da se na izvorima leče kožne bolesti, vodi i živci. Posebno je interesantan primer iz Kamene gore iznad Prijepolja, koja je poznata kao selo stogodišnjaka, gde postoji čak 125 registrovanih izvora bistre i pijaće vode, kaže Stojanović. Narod u zlatiborskom kraju je verovao da se kod izvora u Golovu pojavljuju natprirodna bića, i noću se klonio te vode. Postoji verovanje da izvor Lađevac na bajinobaštanskoj reci Rači pomaže i nerotkinjama, a korisno dejstvo mokrogorske Bele vode za vid i kožne bolesti naučno je potvrđeno.
