Izvor: B92, 06.Okt.2014, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rešeno oko 20 odsto starih predmeta

Za prvih devet meseci primene Programa za rešavanje starih predmeta rešeno je nešto manje od 20 odsto starih predmeta, odnosno oko 300.000.

Građani, i dalje, u velikoj meri podnose pritužbe sudovima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Programom koji je uradio Vrhovni kasacioni sud u saradnji sa USAID predviđeno je da se godišnje rešava oko 20 odsto starih predmeta, a dosadašnji rezultati govore da je Program dao dobre rezultate, kaže predsednik Vrhovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kasacionog suda Dragomir Milojević.

Međutim, građani su od maja meseca ove godine dobili mogućnost da neposredno višem sudu, od suda na čije se postupanje pritužuju, podnesu zahtev za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku sa odštetnim zahtevom.

Tako je od maja do septembra ove godine Vrhovni kasacioni sud primio 356 zahteva građana koji se pritužuju jer smatraju da su im Apelacioni sudovi povredili pravo na suđenje u razumnom roku.

Od tog broja rešeno je 113 zahteva, a nereseno 243, mada kako navode u tom sudu, nakon letnjih pauza u radu i godišnjih odmora, zahtevi u velikoj meri tek pristižu od septembra.

Apelaconi sudovi u Beogradu , Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu u istom periodu primili su 2.026 zahteva, od čega je rešeno oko 1.500 zahteva.

Viši sud u Beogradu primio je 206 zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku od strane beogradskih osnovnih sudova, a ostlala su nerešena 93 zahteva.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je rekao da je svrha tog pravnog leka da se predmet završi, a da je u drugom planu pravo na naknadu štete.

„Svrha zahteva je da se konstatuje povreda prava građanina na suđenje u razumnom roku i da se da nalog sudiji da se suđenje završi, a posebno treba odlučiti da li tom građaninu treba dati naknadu ili ne“, rekao je Milojević i naglasio da to nije postupak za utvrđivanje odgovornosti sudije.

U najvećem broju slucajeva razlog dugotrajnog postupka su razne objektivne okolnosti, ali ako se pokaže da ima nekog odstupanja u radu sudije onda se mora pokrenuti pitanje odgovornosti, napomenuo je predsednik VKS koji je i predsednik Visokog saveta sudstva.

Kada su u pitanju stari predmeti, Milojević je rekao da je od početka ove godine kada je u radu bilo ukupno 2,8 miloina predmeta, taj broj smanjen za oko 300.000.

To znači da sudije uporedo savlađuju priliv novih predmeta i okončavaju stare, naglasio je Milojević.

Međutim, kako je napomenuo, obustava rada advokata, koja traje već gotovo mesec dana, utiče na rešavanje ne samo aktuelnih već posebno starih predmeta, jer su određeni advokati već godinama branioci i punomoćnici u tim slučajevima.

Prema njegovim rečima, što pre Ustavni sud donese odluku o inicijativama advokata koje se tiču zakona koji regulišu nadležnost javnih beležnika, to će biti bolje za sudstvo uopšte i za pravnu sigurnost građana.

Na današnjem sastanku sa predsednicima sudova, koji je održan u okviru Godišnjeg savetovanja sudova u Vrnjačkoj Banji Milojević ima je poručio da vode računa upravo o Programu rešavanja starih predmeta, jer sve je sada u suštini na njima.

„Predsednici sudova, koji se sada biraju na jedan mandat i ne mogu ponovo da budu birani, su prvi među jednakima. Oni treba da skrenu pažnju na neažurnost, na neefikasnost“, ukazao je Milojević.

Prema njegovim rečima, kada građanin kaže da nije dobio odluku suda nekoliko meseci, predsednik treba da opomene sudiju da uradi odluku. Ne mora da reaguje disciplinskom prijavom, nego drugarskom kritikom. Ali kada se dogodi, kao što ima slučajeva da odluka suda nije urađena tri godine, prijava mora da se podnese, naglasio je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Takođe, Milojevićeva molba predsednicima sudova je da utiču da se održavaju suđena gde postoje procesne mogućnosti za to i pored štrajka advokata i da ne doprinose velikom broju neodržanih suđenja.

Nastavak na B92...