Izvor: Politika, 16.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I predrasude biraju zanimanje
Na devojčice veliki uticaj imaju majke i profesorke koje nemaju tehnološko obrazovanje i nameću im stav da su poslovi u vezi sa informacionim tehnologijama svojstveniji dečacima
Milica Dobić je od prve godine Fakulteta organizacionih nauka samohrana majka. Kada je diplomirala na smeru za menadžment vratila se u Vrnjačku Banju pokušavajući da pronađe posao u Beogradu, što je išlo jako teško. Na nagovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oca prijavila se za „fimejl projekat prekvalifikacije nezaposlenih žena” koju organizuje akademija Cisconet i imala je sreću da besplatno završi kurs koji joj je nekoliko meseci kasnije doneo posao i to u oblasti u kojoj nije ni pomišljala da će da radi.
– Naša najnovija istraživanja pokazuju da i dalje postoje predrasude kada je u pitanju izbor zanimanja s obzirom na pol. Način na koji se žene opredeljuju je tradicionalan. Iako poseduju iste kvalitete kao i muškarci da se bave poslovima u informaciono-komunikacionom sektoru, očigledno je da je procenat onih koji se odlučuju za ovaj poziv jako mali. Podaci pokazuju da samo 24 odsto njih učestvuje u IT sektoru. Ukoliko ne budu dovoljno motivisane da uzmu učešće u ovim poslovima, procene su da će se 2040. godine Evropa suočiti sa manjkom od 24 miliona aktivnih radnika – objašnjava Dragan Savić ispred kompanije Cisko koja je „fimejl projekat” organizovala u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu.
Kako se čulo na okruglom stolu koji je nedavno organizovan na ovu temu u hotelu „Hajat”, tehnologije se razvijaju tri puta brže od obrazovanja, pa se dešava da studenti dok dođu do treće godine studija, već dobijaju zastarela znanja. Prema rečima Dragana Savića, činjenica je i da deset danas najtraženijih zanimanja nisu postojala 2004. godine i sva se nalaze u IT sektoru. Zato je preporuka da se žene dobro raspitaju i pronađu šta je to što im odgovora, a što može u ovoj oblasti da im donese sigurnu budućnost.
Prema rečima Mladena Koprivice sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ujedno i jednog od instruktora „fimejl projekta”, polaznice su bile sa Filološkog, Učiteljskog, Fakulteta primenjenih umetnosti, PMF-a, Saobraćajnog fakulteta, dakle mnoge nisu „tehnički razmišljale”, ali su shvatile u kojoj oblasti mogu najbrže da se zaposle" Sve su našle zaposlenje, čak 60 odsto njih u toku kursa, a interesantno je i da je ovaj projekat nastavila jedino Srbija, iako je on započet i u Turskoj i Mađarskoj.
– Život mi se promenio nabolje, da ne govorim o svom detetu. Sa predrasudama se stalno susrećem, čak i prilikom intervjua za posao i to ne samo zbog činjenice da sam žena već i zato što sam majka, jer su se poslodavci pitali kako ću uspeti da se organizujem i uskladim posao i decu – priča Milica Dobić.
Kako se čulo na ovom skupu, u saradnji sa mrežom jedanaest ministarstava prosvete „EuropeanSchoolnet”, kompanija Cisco je uradila studiju koja je obuhvatila studente, roditelje i nastavnike oba pola u Italiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Francuskoj, a koja je pokazala da su devojčice jednako talentovane za bavljenje informaciono-komunikacionim tehnologijama kao i dečaci. Međutim, na devojčice veliki uticaj imaju majke i profesorke koje nemaju tehnološko obrazovanje i koje im, kao njihovi uzori, nameću stav da su poslovi u vezi sa informacionim tehnologijama svojstveniji dečacima.
Najpozitivniji stav prema IKT-u pokazale su mlade Poljakinje, dok su Holanđanke imale najnegativniji stav. Statistika takođe pokazuje i da u EU devojke čine oko 55 odsto studenata prirodnih nauka, ali da su na završnim godinama inženjerskih i računarskih smerova većinom muškarci i to oko 74 procenta.
„Podaci po polu” kod nas postoje jedino na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji svake godine upisuje oko 20 odsto žena. Prema podacima sa zajedničkog prijemnog ispita Elektrotehničkog i Fizičkog fakulteta, 2005. godine konkurisalo je 21,16 odsto žena, godinu dana kasnije 19,93, a 2007. godine 21,54. Prošle godine, „tehnički” indeks želelo je 23,33 odsto devojaka. U minulom upisnom roku, prijemni ispit je polagalo 79,08 odsto svršenih srednjoškolaca i 20,92 procenta njihovih koleginica.
S. Gucijan
[objavljeno: 17/12/2009]
