Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golubovo jato labudova
Skoro četiri godine Golub Cvetković, iz Podunavaca kod Kraljeva, hrani par labudova na bari pokraj Zapadne Morave, a od proteklog proleća tu je i podmladak ovih ptica
Kraljevo – Na sredokraći puta između Kraljeva i Vrnjačke Banje, u ataru sela Podunavci, na obali bare pokraj Zapadne Morave sasvim neobična situacija. Meštanin Golub hrani labudove Laza i Bisu i još troje stanovnika pomenute bare. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ritual je uobičajen – nakon samo jednog zvižduka kolona labudova krene ka obali. Zatim, Golub baca šaku po šaku kukuruza, labudovi kljucaju a kad se zasite ne odlaze sve dok on ne zamakne putem ka kući. Tek onda jato uzleće ili u koloni plovi do nasred bare.
– Umeju da mi zahvale. Kad prestanu da kljucaju, ostaju tu pokraj mene sve dok ne pođem. Nešto ćućore, ja to razumem kao zahvalnost – objašnjava nam Golub Cvetković i nastavlja zanimljivu priču. – Labud, sada zvani Lazo došao je na Podunavačke bare pre tri godine sa ženkom i još jednim parom. Međutim, samo je on sa ženkom tu ostao. Ali, ubrzo, u jesen 2010, lovci ubijaju labudicu, a labuda ranjavaju. Tako sam, ranjen i bez hrane ne bi preživeo da nisam počeo da ga hranim i svakodnevno dolazim sa porcijom kukuruza na obalu bare. Bacao sam par dana kukuruz u vodu dok on nije počeo da mi prilazi i onda sam mu dao i ime – Lazo – priča Golub Cvetković, napominjući da je usamljeni labud jedva prebrodio prvu zimu, zbog hladnoće i lovaca čija je meta i on bio.
Krajem februara 2011, kaže, Lazu je „posetilo“ oveće jato „drugova i drugarica“. Na bari je tih nekoliko dana bilo njih dvanaest. I, uprkos poznatoj vernosti ove ptice i tvrdnji da nikada, ni posle uginuća partnera, ne biraju drugog mužjaka ili ženku, tj. veruju u večnu ljubav, labud Lazo ipak krši pravilo, bira jednu ženku koja ostaje sa njim dok drugi lete dalje.– Toj ženki sam dao ime Bisa i ona je aprila 2012. legla na gnezdo i snela tri jaja. No, neko ih je ukrao, pa je ona ponovo snela dva na kojima je ležala 87 dana i nije uspela da izlegne mlade. Na sreću, na Veliki petak je izlegla četvoro, ali je jedno ubrzo zgrabio orao i evo troje je za nekoliko meseci rastom sustiglo roditelje. Samo su još sivi, kao ono „ružno pače“, a kad dođu u polnu zrelost biće beli da se neće znati „da li je sneg il’ su labudovi“ – priča, u šali, Golub.
Inače, Golub Cvetković je nezaposleni metalostrugar. Živi sa ocem i majkom na imanju od oko pola hektara. Kukuruz koji seje na pet ari, uglavnom, potroši za labudove. – Svakog dana mi je potrebno dva kilograma kukuruza. Kad nestane u mom ambaru ja „prosim“ najviše od vlasnika firmi. Daju mi, neko džak neko desetak kilograma. Stoga bih voleo da opština nekom odlukom zaštiti ove ptice, probao sam to ali su me u Vrnjačkoj Banji odbili. Istina, pomogli su mi, dali su mi mašine da ovaj deo oko bare i reke očistim od divljih deponija, jer turisti iz Banje dolaze da posmatraju labudove. Zatim sam za Dan opštine Vrnjačke Banje dobio nagradu od deset hiljada dinara kao priznanje za volontersko zalaganje – hvali se Golub.
Potomci Bise i Laza, tri mlada labuda još nemaju imena. Zato Golub traži kuma. A, kum bi, kako to red i nalaže, za kumiće doneo bar džak kukuruza...
M. Dugalić
objavljeno: 23.08.2013.
