Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za humanost nije potreban novac
U PETOJ deceniji života ponovo je naučila davno zaboravljeni maternji jezik, živi na relaciji Kan - Levosoje. Pesnikinja Zorica Sentić, Srpkinja iz Francuske, došla je u rodno selo svoje majke kod Bujanovca 1998. da bi sahranila oca, a onda je ono postalo njen drugi dom i mesto gde je započela akciju koja je u seoske biblioteke u Srbiji unela hiljade knjiga. - U leto 2006. godine mališanima iz Levosoja sam poželela da kupim „Malog princa“. Želela sam da im usadim ljubav prema knjizi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Međutim, ni u Vranju ni u Bujanovcu nisam uspela da pronađem ovaj biser svetske literature. Nekako u to vreme sam bila gost „Susreta pisaca“ u Udruženju književnika Srbije, gde su mi kolege darivali svoje knjige. To mi je dalo ideju. Na međunarodnom Sajmu knjiga zatražila sam štand i počeda „prosim“. Nakon tog sajma ja sam školskoj biblioteci u Levosoju donela 5.000 knjiga i tako je spontano počela akcija „Darujmo reč“ - priseća se Zorica. U međuvremenu je neumorno tražila darodavce i bila posrednik između onih koji mogu da pomognu i onih kojima je pomoć potrebna. Dok je u Kanu kreirala šešire, što je njeno primarno zanimanje, i pisala knjige u svojoj sobici u trošnoj bajkovitoj kući svoje majke u selu Levosoju, prikupljala je i knjige, ali i odeću i namirnice za siromašne, ugrožene...KNJIGA ULAZNICA I SPAS Jedini uslov za prisustvo njenim pesničkim večerima je da posetioci ponesu pokoju knjigu iz svoje kućne biblioteke. Njen cilj je da svako srpsko selo dobije svoju biblioteku. Zna da u Srbiji ima 4.800 sela i da taj posao neće biti nimalo lak. Zna, takođe, da predviđanja govore će za 15 godina nestati svako četvrto srpsko selo, ali ona se nada da će ih knjige spasti. - Zasada je 15 biblioteka u najzabačenijim selima u Srbiji dobilo školsku biblioteku, a knjige koje stižu i koje delimo sam davno prestala da brojim - kaže . Nailazila je na brojne prepreke i izbegavala da radi sa novcem jer njena je deviza da se human može biti i bez novca. - Jako je ružno sam sebe hvaliti, ali ja nikada nisam htela da poslušam savete prijatelja i da radim sa novcem i osnivam nekakva društva i nevladine organizacije. Novac je relativna stvar i nije neophodan za humanost. Najvažnije mi je da u ljudima, pre svega deci, probudim humanost i kada to uspem, najponosnija sam - priča pesnikinja o čijim se delima priča u ovom kraju. Dok je pre nekoliko dana pakovala kofere za Francusku, čula je da je sedmočlanoj porodici Stanojević iz Nove Brezovica u požaru do temelja izgorela kuća, i odmah krenula u akciju. - Okupila sam decu iz Levosoja i pozvala mališane iz zlatiborskog sela Mačkata, gde sam već organizovala akciju „Darujmo reč“, i ispričala im za tragediju njihovih vršnjaka koji su ostali bez svega. Deca su se odazvala, a podrška je stigla i od brojnih organizacije iz zlatiborkog kraja, pa se za tili čas družina od tridesetak dece, koja su sakupila hranu, garderobu, posteljinu i druge potrepštine uz pomoć vojske, uputila ka planinskom selu Nova Brezovica. Pre nekoliko dana otputovala je u Kan. Želi, kaže, da sa sinovima napravi plan kako da pomogne izgradnju pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, koje je stradalo u požaru, i da opremi školsku biblioteku u selu Šarlinac kod Doljevca. Puna je planova. Želi i da počne da piše na srpskom i da se njene knjige prevode sa srpskog na francuski, a ne obratno, ali i da se uda za Srbina.
Nastavak na Večernje novosti...
