Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2013, 21:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vranjanke osvojile Vlahe!
NA proplancima razuđenog sela Busur, razmeštenog duž puta Svilajnc - klisura Gornjak, gotovo da nema domaćinstva u kom se ne govori - po vranjski. Iz siromašnih sela sa juga Srbije, okoline Vranja, Leskovca, Bojnika i Lebana, u poslednjih nekoliko decenija više od 50 devojaka našlo je u ovom selu supruga. Svoj dominantni dijalekt prenele su na muževe i decu, pa neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od njih tvrde da su muževi naučili više vranjski, nego one - vlaški. Zoran Tomić, predsednik Saveta mesne zajednice, tvrdi da u Busuru imaju najmanje pedeset snajki s juga Srbije, a meštanin Siniša Paunović, čiji je sin oženjem Vranjankom i ima dva unuka, kao i Novica Dragomirović, koji je sa prijateljem Mališom otišao u goste na jug i tamo našao suprugu, da ih ima sedamdesetak. - Selo ima mnogo imućnih domaćina koji se bave poljoprivredom. Nije da nemamo devojaka, ali se one sve češće okreću srednjoj školi i fakultetu, izbegavaju udaju za poljoprivrednike - kaže Siniša Paunović. - Snajke koje dolaze iz pasivnih krajeva ili iz siromašnih porodica, vredne su i ne biraju poslove. Prvi provodadžija u Busuru bio je jedan Vlah iz svilajnačkog sela Subotica, po nadimku Vzu, oženjen Vranjankom, koji je za desetak godina imao dosta koristi od „tipovanja“ nevesti i uspostavljanja veze sa neoženjenim meštanima. Kažu, za svaki sklopljen brak dobijao je nagradu. Kasnije je ostao bez ovog „biznisa“, jer su sva sledeća poznanstva momaka iz ovog braničevskog sela i potencijalnih udavača iz sela na jugu Srbije, išla preko rođaka, prijateljica i poznanica, koje su bile već pronašle svoj novi dom u Busuru. - Ja sam supruga Predraga Dobromirovića upoznala po preporuci drugarice Slavice Ivanović, koja je ovamo stigla pre mene - kaže Marica. Dodaje da je srećno udata i sa četiri sina - Denisom (15), Nikolom (8), Milanom (6) i Stefanom (5) među porodicama su sa najviše članova u selu. Njena prva komšinica Ružica u Busur je stigla iz sela Konjilo kod Lebana. Sa mužem Nešom Petrovićem ima dvoje krasne dece, Tamaru (10) i Filipa (8). Žive sa babom Desankom jer je Neša kao dečak ostao bez majke. - U našem zaseoku na brežuljcima Zlatovskog brda, odakle puca pogled prema Gornjačkoj klisuri, sve snajke su stigle s juga Srbije. Dve u porodicama Dragomirović, pa kod komšija Pavlović, Jovanović, Obretković, Grujić - nabraja ih Ružica, a druženje sa njima razbija joj nostalgiju za starim krajem. Za udavače s juga, momci iz Busura, mesta sa 320 domaćinstava, od kojih 80 odsto ima nekoga u inostranstvu, nisu bili „viza“ za odlazak preko granice.CRKVA PRE dve nedelje u Busuru je osveštan hram Rumunske pravoslavne crkve, a ovom činu nije prisustvovalo više od deset meštana: - Naše snajke s juga Srbije biće velika prepreka nastojanjima Rumuna da nas, pripadnike Nacionalnog saveza Vlaha, pridobiju za svoj državni projekat brisanja Vlaha kao nacionalne manjine. - Ipak, oko 20 odsto njih je sa mužem otišlo van granica Srbije. Ostale sa svojim surpužnicima vredno rade na imanju - hvale se u Busuru. Učitelj Živan Dragomirović, sa 38 godina staža u svom rodnom selu, kaže da je u vreme dolaska u selo, ova škola imala 105 đaka, a danas ih je ukupno 32, odnosno samo sedmoro u prvom razredu. Najbrojniji su mališani iz „mešovitih brakova.“ PROVODADŽIJA ZA DŽAK BRAŠNA U JOŠ neka braničevska i resavska sela stigle su snajke s juga Srbije. Svojevremeno je jedan meštanin Milive kod Despotovca „zaključio“ četiri braka između momaka iz svog sela i devojaka iz okoline Vranja, a za ulogu provodadžija dobijao je po - džak brašna.
Nastavak na Večernje novosti...
