Izvor: JUGpress.com, 12.Jan.2024, 18:49
Više od sećanja: Žunićev hod među ljudima i „Među zvezdama”
VRANJE
Slavoljub Žunić, dugogodišnji tonski tehničar u Radio Vranju,
preminuo je u ponedeljak osmog januara, a sahranjen je dan kasnije
na pravoslavnom groblju u rodnoj Vranjskoj Banji, deo je stereotipnog
in memoriam teksta kojim su mediji na jugu Srbije objavili vest o
odlasku Žune u večnost.
Svi mi koji smo zajedno sa Žunićem protrčali detinjstvo, mladost,
>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << />
srednje godine i koje je sustigla jesen starosti, nepomireni smo sa
pretećim zaboravom svega što smo proživeli i doživeli sa drugom i
prijateljem u mladim godinama zajedničkog pripadanja hipi pokretu i
rokenrolu, knjizi i umetnosti, a što nas je zauvek obeležilo i izdvojilo iz
palanačkog okruženja i malograđanskog mentaliteta koje nismo
priznavali i od kojih smo se trajno distancirali.
Zato se i prisećamo, bilo je to vreme lepote življenja, zajedničkog
slušanja ploča, razgovora o pročitanim knjigama i „svađama” o
doživljenim impresijama, u smislu ko je veći pisac, Crnjanski ili
Andrić, Krleža ili Pekić, ali i ko je najbolji gitarista na domaćoj rokenrol
sceni, Josip Boček iz Korni grupe, Dragi Jelić iz JU grupe, Bodo
Kovačević iz Indeksa ili Vedran Božić, solista na gitari u zagrebačkoj
grupi Tajm, a nešto kasnije sporili smo se o veštinama Radomira
Mihajlovića Točka iz kragujevačkog SMAK-a i Vlatka Stefanovskog iz
grupe Leb i sol iz Skoplja.
U tom smislu pamtim kao da je juće bilo, kada su se Žuna i pokojni
Moša Đorđević „žestoko zavadili” zbog različitog mišljenja o Korni
grupi i JU grupi, Žunića je odmah osvijila muzika braće Jelić, dok je
Moša i dušom i telom bio zakleti Kornijevac, taj sukob trajao je
decenijama i okončao se Mošinim odlaskom u večnost.
„Pomirio” sam ih svojom „diplomatskom” ocenom da su u svom fahu i
stilu odlični i Bata Kovač i Jelići, ali sa izuzetkom kompozicija JU
grupe koje se oslanjaju na folklor, jer kao „pravoverni” roker nisam
voleo etno motive u rokenrolu, što sam kasnije i dokazao kupivši od
grupe Bijelo dugme samo jedan album, kompilaciju „Velike rok
balade” sa melodijama u simfo rok stilu u kojima nema folklora i etno
motiva.
Književnost je stalno predstavljala opsesiju naše zajedničke mladosti,
sporenja i neslaganja su takođe generisana rok muzikom, Žuna i ja
smo voleli pisce i poete buntovnike, Krležu, Branka Miljkovića,
Radoja Domanovića, a pokojni Moša stiliste, Crnjanskog Andrića,
Vaska Popu… Svađali se nismo, ali smo se baš ozbiljno „zakačili” oko
Domanovićevih satira, nas dvojica smo ih voleli zbog piščevog bunta
protiv vlasti, a Moši su bile „opore i previše surove”, iako nije skrivao
odioznost prema svakoj vlasti u zemlji Srbiji.
Jedina oblast zbog koje se nikada nismo sporili bilo je slikarstvo, tu je
Žuna bio neprikosnoven kao solidan amaterski slikar, pa smo bez
otpora osim ličnih utisaka, naravno, bez rezerve prihvatali njegove
ocene i mišljenja o ovoj umetnosti i njenim bardovima.
Na kraju, želim da istaknem da je Žunić posebno voleo četvrti
studijski album JU grupe koji se pojavio krajem 1977. godine pod
nazivom „Među zvezdama”, a na njemu najdraže su mu bile, kao i
meni, numere, rok balada „Galebov let” i bluz kompozicija „Budi sa
mnom”, dok mu je život, na žalost, bio težak hod među ljudima
nedostojnim da osete i prepoznaju duh, senzibilitet i nerv rokera,
knjigoljupca i umetnika.
Slavoljub Žunić Žuna je od drugog dana ovogodišnjeg Božića među
zvezdama, verujem da će mu svevišnji dušu naseliti u rajskim
naseljima, kao i da će mu modrica od ovozemaljskog pada koju će svi
ljudi obavezno poneti sa sobom i u raju, biti što manja!
Slavomir Kostić
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
