Izvor: Politika, 10.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaspitavanje sekirom
Pošto svojim maloletnim sinovima glave stavi na panj za cepanje drva, otac, najčešće pijan, sekirom udara pored njih
TU, PORED NAS
Vranje – Svakodnevno N. M. (8), učenik drugog razreda osnovne škole, i njegov dve godine mlađi brat M. M. (6) iz sela Lukova kod Vranja, zbog zlostavljanja oca D. M. (36), žive na ivici života i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smrti. Njima, kako za naš list kaže Dejan Kostić, predsednik UO humanitarne organizacije „Životna pomoć”, otac, najčešće pijan, stavi glavu, prvo N. M. a zatim i M. M., na panj za cepanje drva i sekirom udara pored dečije glave da bi ih vaspitao i naterao da ga slušaju!?
Ovo saznanje o nasilju u porodici u selu Lukovu kod Vranja je do te mere uznemirilo i ogorčilo žitelje vranjskog kraja, posebno nakon nezapamćenog zločina kada je Boban Mitić, ovčar iz Rataja, kod Vranja, 16. marata ove godine iz pištolja u selu Krševica ubio suprugu Suzanu, (25), sina Lazara (4), ćerku Anđelu (2), taštu Sunčicu Ristić (44), teško ranio ćerku Kristinu (6) i pokušao da ubije tasta Blagoja Ristića (57), ali ga je iz neposredne blizine promašio, a zatim se dao u bekstvo i za njim je raspisana međunarodna poternica.
– Jednom mi je tata, udarajući sekirom pored moje glave, odrao kožu i isekao kosu, a jednom raskrvario uvo – priča osmogodišnji N. M. i dodaje da mu je mnogo žao kada otac sekirom udara pored glave mlađeg brata M. M. koji posle dugo ne može da se smiri.
– Inače – nastavlja priču N. M. – kad otac ne može da nađe sekiru, jer je najčešće sakrijemo, on nas udara, kao bokser, pesnicama u glavu. Ja zbog toga ne mogu dobro da pamtim, jer me boli glava.
Seoska učiteljica kaže da je više puta, nakon što se N. M. požalio da ga glava boli jer ga je otac tukao, na dečakovoj glavi videla više povećih čvoruga, a bilo je i krvavih podliva. I pored toga što se plašila reakcije oca dečaka, pokušala je da interveniše i obavesti merodavne, ali bez uspeha.
Ko zna šta bi se dogodilo s dečacima da ih ne štite meštani, a počesto, kad vidi i kad može, i baka S. M. (68), kao i stric N. M. (32) kad je u selu.
– Štitimo decu koliko možemo ali se i plašimo da se ne „okrene i na nas”. Kad popije besan je i ko sme da mu se suprotstavi – kaže starica.
U polualkoholisanom stanju D. M. kaže da su svi protiv njega, ali da on zna šta će i kako će. A, deca su njegova briga i drugi ne treba da se mešaju. Odbijajući bilo kakav drugi razgovor o zlostavljanju on je rekao da će sve da zaključa da mu niko ne gura nos u njegov posao.
Inače, kako kažu meštani Lukova, crni dani za dečake počeli su kada ih je majka zbog maltretiranja supruga, pre nekoliko godina, napustila. Ljut i kivan zbog toga D. M. sav svoj bes iskaljuje na nedužnim dečacima za koje meštani Lukova, baka i stric, a i seoska učiteljica, kažu da su dobri i poslušni. Međutim, svi oni su iznenađeni da posle više njihovih prijava o nasilju u porodici izostaje reakcija nadležnih. Povodom ovog slučaja i pored upornog nastojanja, zbog sezone godišnjih odmora i odsutnosti, do nadležnog „za ovaj rejon i resor” u vranjskom Centru za socijalni rad nismo uspeli da dođemo.
Dejan Kostić, predsednik UO „Životna pomoć”, ističe da će učiniti sve da se dečaci zaštite i da će u tom pravcu preduzeti odgovarajuće mere. Dečaci vrlo često gladuju i po više sati jer im otac ne donese i ne ostavi ništa za jelo. Često se, tokom leta i jeseni hrane poljoprivrednim proizvodima koje nađu oko kuće ili dobiju od bake ili meštana. Ipak, sasvim je izvesno da su mnogi spremni da pomognu dečacima kako bi najzad osetili detinjstvo i počeli da odrastaju kao njihovi vršnjaci.
Aleksandar Davinić
[objavljeno: 11/08/2008]
