Izvor: JužneVesti.com, 22.Dec.2015, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzeo od Turaka, pa izgradio Vranje
Donator i zadužbinar Janča Jovanović bogatstvo stečeno, po priči starih Vranjanaca, na kontroverzan način, nesebično je podelio sa žiteljima varoši i ostavio kuće i zdanja koja su i dan-danas ukras vranjske arhitekture.
Janča B'ldžija ili Baldžija, ugledan i moćan trgovac, kožar koji je neko vreme bio i predsednik vranjske opštine i poslanik u Skupštini Kraljevine Srbije, nije bio pisac, ni mislilac, ali su iza njega ostali neizbisivi tragovi u istoriji Vranja. >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com <<
O Baldžiji znam samo ono što mi je deda Sima koji je bio šnajder u kraju pričao još davne 1948. godine. On se sećao B'ldžije. Rekao mi je: Dete moje, taj gazda je bio golem! O njemu su se ispredale najrazličitije priče po čaršiji - priča poznati Vranjanac Branko Mitrović.
Natovareno magarence sa zlatom zaostajalo je, pa je Janča iskoristio situaciju da kada je karavan dovoljno zamakao kroz šumu, okrene magare i vrati u Vranje. Dakle, Baldžija se vraća sa tovarom zlata na magaretu i postaje graditelj Vranja. Prvo se sazidao kuću u kojoj će živeti sa svojom ženom i dvema ćerkama.
Međutim, da li je sve baš tako bilo ne zna se pouzdano, ali je sasvim sigurno da je Baldžija od tog trenutka raspolagao velikim novcem.
U njegovom vlasništvu je bio čitav kraj, više od pola ulice Cara Dušana. Gde je danas uprava Predškolaske ustanove, ta kuća je bila Baldžijina. I zgrada stare pošte u toj ulici je njegovo vlasništvo i staru kasarnu je on zidao. U centru čaršije 1892. godine po nalogu imućnog trgovca Janče Jovanovića – B'ldžije izgrađena je zgrada Hotela - priča Mitrović.
Zgrada Hotela bila je stecište kulturnog, političkog i javnog života grada skoro čitav vek. Ukrasi od kovanog gvožđa, kandelabri, bogata fasada kao vrlo važan detalj glamura prošlih vremena i danas odišu šarmom, odolevaju pritisku savremenih procesa i događaja.
Prava je šteta što konkretno za zgradu starog Hotela ili Gostionice Vranje koju je Baldžija izgradio ne znamo ko je autor. Po stilu zidanja i ukrašavanja zgrade koju je Baldžija zidao kao zadužbinu, vidi se da je definitivno želelo da se reši orijenta. Pod uticajem Zapada, industrijske i buržoaske revolucije, na osnovu preslikanog načina gradnje, osećamo uticaj klasicizma i akademizma - kaže arhitekta Zoran Stanojković.
Nema sumnje da je Janča Baldžija svojim kontaktima sa evropskim centrima doprineo drugačijem, savremenijem načinu života u Vranju. Priča se da je izgradio oko tridesetak kuća. Ostaće upamćen po zgradi pozorišta, hotela, staroj pošti, objektu u kome je sada smeštena Predškolska ustanova, vranjskoj kasarni i nekoliko privatnih kuća koje su bile u vlasništvu njegovih najbližih srodnika - kaže arhitekta Zoran Stanojković.
Ovaj vranjski zadužbinar je poginuo u 54. godini. Osušene i pripremljene kože stavljao je na zaprežna kola, pa je svom snagom povukao konopac da pravilno zategne tovar. Kažu da se konopac otkinuo i da je Janča svom silinom udario potiljkom o prvi stepenik svoje kuće. Bio je na mestu mrtav.
Mnogi sumnjaju u ovakav scenario njegove smrti. Gotovo sa sigurnošću tvrde da mu je neko presekao konopce - kaže Branko Mitrović.
Prerana smrt želju Janče za novim, savremenijim svetom ugušila. Bio je čovek naprednih ideja, preduzimljiv i vredan. Mnogi će reći - lako je došao do novca, ali postavlja se pitanje koliko bi ljudi danas, i pod uslovom da do velikog novca dođu pukom srećom, uložili u razvoj zajednice.
