Izvor: juGmedia, 16.Nov.2016, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trideset godina čekaju na Romski kuturni centar
VRANJE – Romi u Vranju već skoro tri decenije čekaju na svoj kulturni kutak. Sva šarenolikost i kreativnost ove etničke zajednice koja je Vranje proslavila muzikom i dalje se odvija po kućama, dvorištima, trgovima, koncertima, takoreći svuda osim u zgradi Romskog kulturnog centra.
Iako druga po veličini etnička zajednica na jugu Srbije, Romi iz Vranja, sa statusom marginalne društvene grupe, nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << mogućnost potpunog ispoljavanja kulturne osobenosti kojom se zaokružuje celina njihovog bivstvovanja. Kulturni programi koji bi kroz očuvanje tradicije kontinuirano razvijao socijalnu sferu život, za sada ostaju nedosanjani san. Kultura kao glavni identitet vranjskih Roma skrajnuta je prvenstveno jer ne postoji prostor u kome bi pokazala svoj puni kolorit, koji je mnogo više od same trube po kojoj su svetski poznati.
„Problem Romskog kulturnog centra ide 20-30 godina unazad. Romski klub, kako je prvobitno nazvan projekat, naišao je na ogroman problem tokom svoje realizacije, a to je nerešena pravna imovinska svojina zemljišta na kom se nalazi“, upoznaje nas sa tematikom Dejan Bajramović, gradski većnik za nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije.
Prema njegovim rečima veliki deo krivice pada na delanje prethodnih romskih predstavnika.
„Problem je što u tom momentu nisu znali ili nisu hteli da znaju već samo po principu daj šta daš, samo uradi. Nisu se pre toga konsultovali sa stanovnicima te ulice o eksproprijaciji zemljišta a koja su bila uslov po zakonu radi gradnje zgrade za javnu namenu“, kaže Bajramović.
Zgrada koja je zamišljena kao Romski kulturni centar zapravo je gola konstrukcija od blokova, maltera i gvožđa, smeštena u jednoj uskoj ulici, zarobljena između stambenih objekata. Svojim položajem nije otvorena niti prema jednom putu, a sam ulaz zapravo je prolaz između dva domaćinstva.
„Tadašnji predstavnici romske zajednice su potpisali neke protokole i ko zna šta još o gradnji ali nisu uradile ugovor o davanju na koršćenje tog zemljišta i zgrade na ime tadašnjeg „Društva Rom“. Ali, postoji još jedan problem, nije izvršena prenamena zemljišta na kome se gradilo i koje je dan danas u privatnoj svojini tadašnjih vlasnika tog zemljišta“, priča Bajramović.
A grandiozna zamisao o artikulisanju raznoraznih aktivnost nudila je veliki prostor u toj zgradi, podrum, veliku salu u prizemlju i na spratu, a tokom izgradnje je predviđeno nekoliko kancelarija i prostorija.
„Tu bi mogli Romi iz svih mahala da realizuju svoje ideje, programske sadržaje za mlade, decu, stare itd. Uz pomoć lokalne samouprave što i jeste princip uzjamnog delovanja ka integraciji i inkluziji“ govori većnik i dodaje
„Nažalost, Romi sada ne mogu da artikulišu svoje potrebe kroz organizovan proces ka očuvanju nacionalnog identiteta“, zaključuje.
Nakon stupanja na poziciju većnika Bajramović je poslao upit i o lokaciji prostorija Belo jagnje, kao alternativnog prostora za Romski kulturni centar ali je i tu naišao na velike probleme.
„Problem lokacije „Belo jagnje“ se u knjigama katastra još vodi na ime firme“ PPRO“, problem restitucije je mislim pokrenut od strane vlasnika gornjeg dela zgrade i ko zna koje još probleme“ , navodi Bajramović.
Da bi ste razumeli jedan narod, potrebno je da budete upoznati sa njihovom kulturom. Ako ne razumete narod, onda niste ni svesni njegovog problema, a problem čeka već skoro 30 godina.
Milan Zdravković
.
