Izvor: Vesti-online.com, 05.Apr.2018, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teške dane ublažuju dobrotvori

Dejanu Miloševiću, obolelom ratniku iz Vranja i njegovoj hrabroj majci Vesni muke nikako da prođu. Samo se brige o neizvesnoj budućnosti množe, a one teraju na suze uz molitve vaskrslom Gospodu, Bogorodici majci i svim svetima.

Da nije anonimnog dobrotvora iz Nemačke koji im šalje mesečno po 55 evra i povremene pomoći, kao ovog puta, porodice Žižaković iz Kanade koja im je poslala 150 dolara, teško da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bili u životu uopšte. Sa Vesninih 130 evra penzije ne bi imali za neophodne lekove, za troškove lečenja koji su čini se iz dana u dan veći.

- Hvala im! Vaskrsli Gospod neka im unese radost u srca, zdravlje u kući, večni blagodat i milosrđe u duši. Zahvaljujući ovim donacijama imaćemo za lekove, za svakodnevna previjanja Dejanove noge i sve troškove koji idu uz to. Ostaće, daće Bog i da dostojno, po našim običajima, ali skromno proslavimo najradosniji praznik, pobedu života nad smrti. Da ima ofarbanih jaja, malo mesa i ostalog što toga dana ide na trpezu - kazuje Vesna, brižna majka, kojoj zdravlje sve više popušta.

Dejan, koji je pune dve godine bio na prvoj liniji fronta u Republici Srpskoj kao dobrovoljac braneći srpsku nejač od pomahnitalog mudžahedinskog noža, po povratku ostavljen je od svih, sa bolestima koje su počele da ga napadaju. Prvo je oboleo od "vijetnamskog sindroma", pa od hroničnog dijabetesa zbog čega se tri puta dnenvo šprica i na kraju od virusnog oboljenja kostiju iz kojih curi sluz stvarjući mu nesnosne bolove. Iskrivljenih nogu, gegajuću i držeći majku pod ruku stiže do bolnice do centra Vranja gde se nalazimo. Tih stotinak do dvesta metara prolazi dugo, više od pola sata vremena. Do bolnice je stigao taksijem, i tako svakog dana tri evra za prevoz u dva pravca. Stanuju u neuslovnoj zgradi, bez vode i struje, u prigradskom naselju Čerenac, tri kilometra udaljenog od centra.

- Zamolio sam vas i majku da me dovede do centra, da sednem malo na klupu, da vidim sveta, da osetim život. Prolećno sunce, nabujali život greju mi srce i pojačavju radost pomešanu sa tugom. Znam da sam ni na zemlji, ni na nebu, pojedoše me boleštine. Da nije majke i dobrotvora šta bih ja, jadan? - pita se namučeni ratnik, prozračnobled u licu.

Vesna sa tugom osluškuje sinovljeve reči, puni pluća svežim vazduhom kako bi došla do reči:

- Snašla nas nesreća i ne popušta. Osetila sam bolove u grudima i otišla na hirurgiju. Imam velike promene na dojci, idem kod radiologa i najverovatnije biću podvrgnuta operaciji, a potom hemioterapiji. O, Bože, šta me snađe? Ko će da gleda mog Dejana? Ne mogu da spavam, misli su mi rastrzane, stalno mislim šta će biti sa mojim sinom ako se kad-tad desi najgore, da me više nema - plače majka i briše suze koje se iz očiju slivaju kao letnja plahovita kiša iz gradonosnog oblaka.

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Nastavak na Vesti-online.com...