Izvor: Vranje-online.com, 06.Maj.2015, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamara proslavila punoletstvo
Novčani prilog od 90 AUD, dobročinitelja Ljiljane i Slobodana Joksića iz Sidneja u Australiji, stigao je u ruke invalida Svetomira i Snežane Stamenković, kao i njihove ćerke Tamare iz sela Korbevac kod Vranjske Banje. Za to su se pobrinuli reporteri "Vesti" uručivši im novčani poklon koji ih je obradovao do suza jer je stigao u pravi čas da proslave 18. rođendan i punoletstvo svojoj mezimici koja je izrasla u lepu devojku.
- Veliko hvala našim dobrotvorima iz daleke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vranje-online.com << Australije, oni su naš anđeo čuvar. Neka su blagosloveni, srećni i veseli. Hvala i svima koji su nas do sada pomagali u bilo čemu.
Zahvaljujući njima, muke koje svakodnevno podnosimo lakše su. Posebno zbog Tamare, našeg jedinog smisla i volje za životom koja je sada izrasla u pravu devojku sa vrlinama kojima možemo da se ponosimo - kaže Svetomir dodavši: - Tamara sa vrlo dobrim uspehom završava Elektrotehničku školu u Vranju i to nam je najvažnije. Rođendan i punoletstvo je proslavila sa svojim drugaricama i drugovima. Otišli smo u Vranje i kupili joj haljinu po njenoj volji, a koju će nositi i na maturskoj zabavi, da lepo izgleda poput svojih vršnjaka. Plakali smo od sreće što imamo takvu kćer, mi ubogi siromasi, ali pošteni i radni koji smo svoj život podredili njoj. Sa dobrotvorima koji su nam pomagali izveli smo je na put, a sada, ako Bog da, da nastavimo tamo gde ona želi, a to je da upiše Vojnu akademiju i da se zaposli u Vojsci Srbije, jer joj je to životna želja.
Ovaj nesrećni čovek sa jednom nogom kraćom 15 centimetara od druge, dok na desno oko gotovo da i ne vidi, svakog jutra odlazi i traži posao kod ljudi u okruženju i Vranjskoj Banji. Nemaju imanja, pa žive od njegovih nadnica i Snežanine penzije od 100 evra. Svetomir moli Boga da se svakog jutra digne na noge i krene u potragu za poslom. Svaki zarađen dinar u nadnici, za njih je veliki kao kuća.
- Posla nema uvek, ali ne žalim se. Ne mogu da biram, pa od skoro opet kopam grobove. Ljudi po okolnim selima i Vranjskoj Banji, na žalost stalno umiru, pa me zovu. Uzmem nešto para i punu kesu hrane. Moram, šta ću, da se nekako preživi - ističe Svetomir, ne zaboravljajući da se zahvali: "Hvala dragim Joksićima i "Vestima". Ovaj novac nam je bio kao melem na ranu. Naše suze radosnice neka greju njihova srca" poručili su Stamenkovići na rastanku.
Izvor: Vesti Online
Nastavak na Vranje-online.com...
