Izvor: Vesti-online.com, 07.Okt.2013, 02:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Talas nasilja u Srbiji (2): Ubiću te kad porastem

Još jedna u nizu maloletničkih tuča, ovog leta, uzbudila je Vranje po brutalnosti, iskazanoj mržnji i željom za osvetom. Samo sreća spasla je 14-godišnjeg D. D. od sigurne smrti. On je uboden nožem u stomak.

- U Vranju nas ima nekoliko bandi od 10 do 15 momaka, koje se međusobno razračunavamo. Cilj je da pokažemo ko je glavni u gradu. U početku radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << navlakuša. Jednog iz suprotnog tabora kada sretnemo samog isprebijamo na mrtvo i čekamo odgovor. Čekamo se ili u parku, ili u Sportskom centru. Ponekad i u centru grada, tako se namesti - priča 17-godišnji R. R., jedan od učesnika tuče.



Da je sve više učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole koji učestvuju u tučama, govore i socijalni radnici, policija, direktori škola, psiholozi.

- Policija podnosi prekršajne prijave, a sudija za prekršaje traži mišljenje od Centra o vrsti kazne koju treba izreći. Zakon predviđa ukor, novčanu kaznu ili meru pojačanog nadzora - tvrde u vranjskom Centru za socijalni rad.

Maloletnik R. R. smatra da nijedna kazna ne može da ih zaplaši i odvrati od cilja, a to je "štanglovanje" protivničkog tabora.

- Mnoge prijave ne dođu do sudije, to odradimo preko veza, starijih krimosa kojima činimo usluge, oni policiji, a policija nama. Samo kada dođe do bušenja, cepanja lobanje ili sličnog tada ne možemo da sredimo jer sazna ceo grad i pacovi krenu na nas. Ne bojimo se zatvora. Pa, i da roknemo nekog, dobićemo od pet do sedam godina. Znači, izlazimo u najboljim godinama, sa reputacijom i zasluženim mestom u svetu kriminala - ističe R. R. Sudovi su obično na velikim mukama.

- Mnogo puta saznajemo da su tuče bile brutalne, ali mi ne sudimo prema saznanjima već prema onome što piše u prijavi i po dokaznom postupku, a on je vrlo težak, opstruiraju ga i roditelji dece i svedoci. Svedoci su deca koja su učestvovala u tuči ili bila prisutna, ali na suđenju njihovi roditelji izričito zahtevaju da ćute. To pravdaju strahom od osvete onih koji su okrivljeni - kaže jedan od sudija za prekršaje u Vranju.

U prekršajnim postupcima maloletni delinkventi se dele na mlađe, od 14 do 16 godina, za koje slede vaspitne mere, i starije, od 16 do 18 godina, za koje pored vaspitne mere slede i novčane kazne za roditelje ako su višestruki povratnici u kriminalu.

- Ako je u pitanju višestruki prekršaj, roditelj se može kazniti i zatvorom do 30 dana. Do sada nismo imali nijedan slučaj novčanog kažnjavanja, a kamoli meru zatvora. Trenutno imamo jedan takav slučaj za mlađeg maloletnika koji je u toku - navodi sudija.

Psiholozi kažu da je koren problema u porodici.

- Iz iskustva znam da maloletni delinkventi u većini slučajeva potiču iz porodica gde se neguju nasilni metodi komunikacije, od verbalnih do fizičkih. Stalne svađe supružnika, pretnje, psovke, međusobne tuče, zapostavljanje dece utiču na formiranje nasilničkog ponašanja deteta. Imali smo takav slučaj već u prvom razredu osnovne škole - kaže psiholog u jednoj vranjskoj osnovnoj školi.

Takva deca se udružuju među sobom, sklonosti su im iste, stvaraju grupe čija nasilje dostiže vrhunac na kraju osnovne škole. Učenik R. R. ne krije da je iz porodice u kojoj "se ne zna ko pije, a ko plaća".

- Živimo pod istim krovom, otac, majka, mlađa sestra i ja. Otac godinama samo dođe da prespava, jer živi sa drugom. Kada dođe, noću nastaju svađe sa majkom, pretnje da će je zaklati, zadaviti, nastane nesnosna vika, ponekad je prebije, gazi nogama. Mrzim oca, iz dna duše, ubio bih ga kao vrapca, , ali nešto me za sada sprečava. Valjda se izdušim u tučama. Imamo u društvu pajtosa, sedmi je razred, čijeg oca su pozvali u školu i rekli kakav je. Otac mu je opalio šamar pred direktorom, a pajtos je mirno trekao: Ubiću te kad porastem! - priča R. R.

Za teške telesne povrede prilikom tuča podnose se krivične prijave.

- Godišnje imamo izrečene jednu do dve mere upućivanja maloletnika u Kazneno-popravni zavod u Valjevu, bivši maloletnički zatvor. U pratnji policije maloletnika sprovodi i neko od nas iz Centra za socijalni rad - ističu u Centru za socijalni rad u Vranju. Maloletnik R. R. smatra da rešenja za njih ima.

- Prvo treba pohapsiti naše roditelje, ali na vreme, onda policiju jer nemaju petlju da uhapse bosove koji diluju drogu i njihove dilere koji nas navlače. Trenutno smo skoro svi na lakim drogama jer nemamo love, a to su trava i lepak. Ostatak, njih 10 odsto je na anabolicima da bi nabacili masu. Nisu samo tuče u pitanju, droga nas prati kao onaj sa rogovima iz filma "Mi nismo anđeli". Da bi došli do droge, krademo. Dete u petom razredu umetnik je već. Otvori haubu, skine svećicu, zgazi je, usitni i baci na šoferšajbnu. Odleti sve u vazduh, a kasetofon dolazi u ruke za dve sekunde. Ko će to da spreči? Obezbeđenje i policija? Mi smo spremni da umremo, videćemo da li su i oni - kaže R. R.

- Ma, koja milicija, brate! Sve sami prašinari. Oni znaju gde su tuče, što ne dođu? Dolaze kad je sve čisto, vade beležnice i olovke. Pajtos je ležao u centru grada, deset ga je šutiralo u glavu pet minuta, po telu, svuda. Pre pandura stigao je njegov otac sa posla i plačući ga odneo na rukama u bolnicu. Jednom su prašinari zatekli nas petoricu posle tuče. Bili smo polumrtvi od batina, ponosni jer smo izdržali i motke, i šipke, i bejzbol palice. Kada smo im zapretili da ćemo obojicu izbušiti kamama ako nas prijave, pogledali su se, opsovali sebi u bradu i zbrisali - kaže delinkvent R. R.

- Imamo školskog policajca. U poslednje vreme, imamo dobru saradnju sa policijom čija patrola obilazi našu školu koja je u centru grada. Kada imate odgovarajuće obezbeđenje uz saradnju sa policijom mogu se te grupe umiriti, a ujedno da se spreči pojavljivanje budućih - izjavio je Dušan Stevanović, direktor OŠ "Vuk Karadžić".

Nastavak na Vesti-online.com...