Sve nam polazi nabolje, hvala do neba!

Izvor: Vesti-online.com, 26.Mar.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve nam polazi nabolje, hvala do neba!

Za sedmočlanu porodicu Jović iz planinskog sela Uševce kod Vranja, nedavno je stigao redovni mesečni prilog njihove dobrotvorke Ljiljane iz Australije. Ovog puta, u vrednosti od 320 dolara, o čemu smo već pisali.

Kopa bunar svakog dana: Miodrag Jović 

 

Kako bismo ispunili želju naše plemenite čitateljke, posle dogovora sa Miodragom Jovićem, glavom kuće, reporteri "Vesti" su organizovali kupovinu i dostavu terenskim vozilom za sve ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << im je bilo preko potrebno. Reč je o crevu koje povezuje hidrofor od bunara do mašine za pranje i sudopere, zatim razni delovi za montiranje, slavinu, kao i mleko, pelene i ostalo...

 

U planinsko Uševce, 15 kilometara udaljeno od Vranja, stigli smo po lepom, sunčanom vremenu, prelazeći preko prevoja na planini Goč, a potom dolinom Veternice, pored koje se pružao prekrasan prizor rascvetalih voćki. Miodraga smo zatekli gde kopa bunar za vodu, sam pomoću primitivnih alatki. Stigao je do pet metara dubine, a nada se da će vode biti posle šestog. Tako su mu rekli meštani, koji su bili kod njega da rašljama utvrde mesto za kopanje bunara. Kuća im je blizu reke, pa bi po Miodragovom mišljenju, vode trebalo da bude u izobilju.

 

Samo da voda poteče...

Jovići se nadaju da će ovih dana voda poteći iz bunara. Da bi je sproveli u kuću i razveli, biće im potreban vodoinstalater.

- Imamo u selu jednog starijeg čoveka, dobrog i poštenog majstora. Kaže da će imati tri dana posla oko toga, što znači novi trošak. Moraćemo da obezbedimo novac za tri dnevnice. Nije to malo novca, ali nema nam druge. Radićemo za to vredno u nadnici, makar Suzana i ja, a Miodrag da nastavi da kopa bunar. Ako ne izbije voda na šest metara, ići ćemo do osam. Trebalo bi da ima vode na toj dubini, sve bi onda bilo mnogo lakše - priča Stanislavka, čija je sudbina ispisana siromaštvom, neukošću i mnogim problemima.

 

Dok smo istovarivali robu, veselo nam je prišla Stanislavka sa unukom Sanjom u naručju, a ubrzo i njene ćerke: Aleksandra (12), Suzana (26) i Jagoda (28), kao i Jagodina ćerka Sara (10), koja se upravo vratila iz seoske četvorogodišnje škole sa samo dva đaka. Ubrzo završavamo sa istovarom vodovodnog materijala, potrebnog da u trošnom domu Jovića poteče voda, a ostatak novca od oko 45 dolara u dinarskoj protivvrednosti uručujemo Stanislavki.

  Presrećni: Stanislavka sa unukom Sanjom i ćerkama

 

- Hvala našoj dobročiniteljki, našoj spasiteljki. Ona je za nas poput svetiteljke koja bdi nad svima, a posebno nad bebom Sanjom, koja je sredinom februara proslavila prvi rođendan. Kada se rodila bila je mnogo bolesna i njena majka Suzana je morala sa njom da provede mesec dana u bolnici. Čuvši za našu nevolju čak u Australiji, Ljiljana nam je priskočila u pomoć šaljući donacije za mleko, kao i još neki dobri ljudi iz inostranstva, pa smo Sanju spasli. Kao što vidite, sada je veoma napredna, Bogu hvala. Voli da ručka i da se smeje. Donela nam je ogromno veselje u kući. Hvala, još jednom svima, što naša Sanjica raste kako treba - kaže Stanislavka.

 

Svi u nadnici

Zahvaljujući dobrotvorki iz Australije i drugim plemenitim ljudima, Jovići imaju mašinu za pranje, novi šporet na drva, mnogo toga što im je doskora bilo nepristupačno, jer žive isključivo od nadničenja po selu. Pre svega, glave kuće Miodraga, a onda Suzane i Stanislavke. Jagoda, koja ima problem sa nogama i kojoj su poispadali gotovo svi zubi, sedi kod kuće, čuva i brine o deci.

Njen suprug Miodrag, krupan, visok, a koščat, kaže da mu rad ne pada teško, već naprotiv. Ne može nikad da sedi džabe kod kuće.

 

POZIV DONATORIMA 

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Do ručka kopam bunar, posle idem do šume i donesem koju granu da bismo imali dovoljno drva za ogrev i kuvanje. Lakše bi nam bilo kad bih mogao svaki dan da radim u nadnici, da obezbedim novac za razne potrepštine. Posla trenutno ima, ali svaki zarađeni dinar ostavljamo na stranu, krijemo ga. Mnogo smo se uplašili nemaštine. Samo zdravlje da služi sve nas, a pre svega decu. Hvala dobrim ljudima. Nismo očekivali da nas se neko seti, teška su vremena - zaključuje Miodrag.  
Pogledaj vesti o: Vranje

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.