Izvor: RTS, 31.Jul.2014, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje đaka u stručnim školama
Iz godine u godinu u klupe srednjih stručnih škola seda sve manje đaka. Samo u Beogradu, posle prvog upisnog roka, ostalo je više od 1.500 praznih mesta. Tek polovina mesta popunjena je i u novosadskim stručnim školama. I u Vranju, Topoli, Valjevu, Boru, Požarevcu manje je učenika nego ranije.
Najava da bi od septembra, zbog nedovoljno učenika, moglo da bude zatvoreno više od 190 škola, zabrinula je mnoge, pogotovo prosvetne radnike. Ipak, kako kažu u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prosvete, još nema preciznih podataka o tome da li ima viška škola.
Predsednik Sindikata obrazovanja u Požarevcu Miloš Mijatović kaže da je potpuno ukinuto jedno odeljenje u Kučevu pošto prošle godine nije upisan dovoljan broj učenika.
"Ove godine je to odeljenje ekonomskog smera ukinuto potpuno, za ostala se čeka odluka Ministarstva prosvete. Posle završenog drugog kruga upisa - videćemo", rekao je Mijatović.
Sve je manje onih koji se odlučuju za zanat. Mašinbravare, zavarivače, tapetare, stolare, po svemu sudeći, uskoro ćemo tražiti u svetu.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola ukazuje na to da se "ne forsira nešto što će uvek trebati", već zanimanja poput ekonomista koja su u opadanju.
"Vi imate, recimo, ekonomsku struka koja će biti u bliskoj budućnosti u opadanju, tamo imate po 40 učenika, vi imate u medicinskoj školi 35 do 40 učenika, u pravnoj školi 35-40 učenika, a ovamo imate 15 učenika, maksimalno 20, dakle nešto što će se ukinuti u bliskoj budućnosti vi to forsirate, a ne ono što će uvek trebati", ističe Antić.
To što su škole poluprazne ne iznenađuje demografe. Statistika beleži da je u godini u kojoj su rođeni budući srednjoškolci bilo 4.000 beba manje nego godinu ranije.
Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju Zavoda za statistiku, ističe da su devedesete godine karakteristične zbog pada broja živorođenih, ali i zbog ekonomske krize, rata.
"Sve to je imalo za posledicu odliv našeg stanovništva u inostranstvo. Smanjen je kontingent lica koja su sposobna za rađanje, a i oni koji su se odlučili za rađanje pomerili su ga za godine posle", objasnila je Bjelobrk.
Ministarstvo prosvete tek će se baviti tim pitanjem. Počeli su od osnovnih škola. Lokalne zajednice bile su dužne, do juče, da dostave podatke, koji će tek biti obrađeni.
"Trenutno smo usred posla izrade kriterijuma za srednje škole, tako da će u narednih par nedelja, ili najdalje mesec dana, lokalnim zajednicama biti upućeno da nam dostave kompletne podatke o srednjim školama", kaže Snežana Marković, državni sekretar Ministarstva prosvete.
Cilj je da mogu da se srede podaci i da se vidi šta ima na terenu, a da se tek onda planira šta da se radi u skladu sa strategijom razvoja i obrazovanja.
Da li ima viška srednjih škola i viška zaposlenih znaće se kada stignu podaci sa terena. Jedna od ideja je da se školama omogući proširenje delatnosti.
To bi recimo značilo da posle nastave, škole organizuju i obuku stranih jezika, informatike i drugih veština potrebnih savremenoj zajednici.
Pogledaj vesti o: Vranje
