Izvor: Politika, 03.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikat vodi „Zavarivač” u bankrot
Novi vlasnik želi da prenese poslovni „pelcer” iz Nemačke, gde ista firma kao ona u Vranju sa pet puta manje radnika pravi šest puta veći prihod. – Sindikat nije spreman na dijalog o restrukturisanju firme
Šabačka kompanija „Galeb grupa” kupila je početkom marta ove godine na tenderu vranjski „Zavarivač”, ali kao da se u međuvremenu vlasnik malo pokajao što je uložio taj novac. Pokušaj da se i u vranjsku fabriku uvedu standardi „Galeba” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za sada teško uspeva, pa je vlasnik Radoslav Veselinović primoran da traži pomoć sa strane i piše premijeru Mirku Cvetkoviću.
Pre nego što je prodat, „Zavarivač” je 2007. i 2008. godine napravio gubitak od 236 miliona dinara, imao je sporna nenaplativa potraživanja od oko 100 miliona dinara, dobavljačima je dugovao takođe 100 miliona dinara, dugovi po kreditima su bili 1,9 miliona evra a za poreze i doprinose dug je iznosio 90 miliona dinara. Na jednog proizvodnog dolazio je jedan radnik u administraciji, zaposlenih je 506, a optimalan broj je 353, a čak 15 odsto radnika je na bolovanju.
„Uvođenje svetskih standarda u ’Zavarivač’ je proces koji traži dosta para, ali i želju tih radnika da se prilagode novim procesima. Našu fabriku metalne ambalaže u Šapcu posle sedam godina podigli smo na svetski nivo, to može i u ’Zavarivaču’, ali moramo da tražimo pomoć predsednika republičkog sindikata, resornih ministarstava i lokalne samouprave jer nas sindikat ne razume. Moramo da vodimo dijalog sa sindikatom jer vidimo da on uopšte ne razume o čemu pričamo. Ovako kako sindikat razmišlja, ’Zavarivač’ će bankrotirati”, kaže Veselinović.
Šta sindikati traže?
Oni traže da „Galeb grupa” nastavi da radi sa 500 radnika za koje sada nema posla, ili ne znaju da rade, i sa 200 ljudi u administraciji i da se niko ne otpušta, da ja kao vlasnik podignem kredit, da se od tog zajma dele dobre plate i da tako jedemo supstancu. A non-stop 70 radnika je na bolovanju i rade na drugim gradilištima i njih sindikati štite.
Kao da ste se prevarili kad ste kupili „Zavarivač"?
Dosta su me prevarili. I s obzirom na to da smo dali mnoge garancije za kredite koje uzimamo, moraćemo mnogo rada da uložimo da to spasemo.
I šta ćete sada da radite?
Pre svega, planiramo da investiramo dva miliona evra u novu opremu i tehnologiju, bez toga nema proizvoda za izvoz. Ako nema opreme, proizvod nije konkurentan i pravi velike gubitke. Moramo da investiramo u novi informacioni sistem, kako bi svaki pojedinačni posao mogao da se prati. U Vranju imamo upravnu zgradu na pet spratova sa sedam hiljada kvadrata. Administraciju hoćemo da preselimo u proizvodnju, tako da direktno komunicira s proizvodnjom. Želimo da napravimo i socijalni program, a sindikati se već više od mesec i po dana o svemu tome ne izjašnjavaju. U kupoprodajnom ugovoru piše da ne mogu da otpuštam radnike ako sindikat ne da saglasnost.
Da li to znači da će ukoliko ih otpustite, sindikat ući u štrajk i fabrika stati?
U poslednjih godinu dana desio se problem u Srbiji, pojedina preduzeća počela su da se vraćaju pod okrilje države. Mislim da je to osokolilo radnike koji rade u privatizovanim firmama sa određenim problemima da traže povratak u naručje države koja će im rešiti te nevolje i isplatiti plate. Država obično pre toga nije spremna da sagleda gde je problem. I ako treba da odreši kesu, onda je bolje da vlasniku firme koja ima problem odobri kredit i neka uzme fabriku pod hipoteku za slučaj da vlasnik ne vrati kredit. Sigurno je da će taj vlasnik biti bolji poslodavac nego što će biti država.
Da li je moguće uvesti evropske standarde u „Zavarivač"?
U našoj partnerskoj kući u Nemačkoj, sa kojom „Galeb" radi sedam godina, radi 20 naših ljudi. Ta firma ima 100 zaposlenih i oni prave bruto godišnji prihod od 25 miliona evra. Radnici „Zavarivača" treba taj „pelcer” iz Nemačke da prenesu u Vranje.
Pre nego što sam kupio „Zavarivač”, plate su kasnile sedam-osam meseci, sada su mesec za mesec, a biće tri puta veće ako se za pet godina radnici uklope u standarde „Galeba”. Dobar zavarivač i dobra organizacija nemaju cenu. Ali, ako je produktivnost deset puta manja nego u Nemačkoj, ne može se očekivati dobra plata. Dvadeset ljudi iz „Zavarivača" koji rade u Nemačkoj stvaraju godišnji profit od 500.000 do 600.000 evra samo uslugama. „Zavarivač” u Vranju ima 500 ljudi i pravi šest miliona evra godišnje, računajući i materijal.
U ovom momentu „Zavarivač" pravi 100.000 evra gubitka mesečno.
Hoćemo da uložimo 600.000 evra u socijalni program da bi prestale da cure pare. Donesemo novu brusilicu, ona nestane iz pogona. Da bi „Zavarivač" opstao, mora da se uključi i policija da uhvati lopova, jer ti ljudi još nisu shvatili da firma treba njima.
Verujem da će za pet godina „Zavarivač" biti veći nego što je sada „Galeb". On ima taj potencijal, treba samo malo ozbiljnijih dogovora sa sindikatom ako bude imao razumevanja. „Galeb" je u velikom problemu, kupio je i uložio u opremu dva miliona evra i dao je garancije kod Fonda za razvoj i kod poslovnih banaka da se u „Zavarivač" investira još četiri miliona. Ne može „Galeb" da rizikuje da li će šest miliona evra da uspe ili da Agencija poništi privatizaciju zato što nekoliko radnika legne na prugu. Ako oni legnu na prugu, „Zavarivač" više nema posla.
Imamo problem što sindikat ne shvata da treba da bude sindikat radnika u fabrici koji od svog rada žele da žive. Sindikat se sada sekira za radnike koji su otišli lekaru, uzeli doznake za bolovanje i otišli da rade na druga gradilišta. Taj sindikat neće da nam da saglasnost da takve radnike isplatimo jer neće da rade kod nas a hoće da uzmu platu. Ne možemo imati 250 radnika u administraciji i 200 u proizvodnji, to je neprimereno. Moramo imati 75 ljudi u proizvodnji i do 28 u administrativnim poslovima, to je standard. Ako nemamo taj standard, nemamo šta da tražimo na tržištu. I moramo da dođemo do radnika koji žele da žive od rada u našoj kompaniji. Radnici moraju da shvate da je „Zavarivač" potrebniji njima nego meni. Mogu ja i da izgubim dva miliona evra u „Zavarivaču", ali onda „Zavarivača” neće biti. I onda su svi izgubili.
Potencijal postoji. Ko će graditi mostove, nadvožnjake na Koridoru 10 i raditi termoelektrane u Srbiji? „Zavarivač" ima posla narednih deset godina. Nije „Galeb" slučajno kupio „Zavarivač", mi se zavarivanjem bavimo 25 godina jer zastupamo proizvođače opreme, imamo najpovoljnije materijale za zavarivanje, znamo organizaciju posla. Znam gde su i šta su uštede. I kad sve to spojimo, bićemo najveća srpska kompanija u metalskoj oblasti.
Miša Brkić
------------------------------------------------------------
Apel
Vlasnik „Galeb grupe” poslao je na nekoliko državnih adresa pismo – apel tražeći pomoć za restrukturisanje firme. Posle pregleda poslovanja „Zavarivača”, na kraju Veselinović kaže:
„SZR ’Zavarivač’ a.d. Vranje je tek privatizovano preduzeće i kako proces oporavka jednog preduzeća traje najmanje četiri godine, imajući u vidu opšte prisutnu krizu, veoma restriktivnu politiku poslovnih banaka, zatečene probleme unutar preduzeća, nerazumevanje sindikata, nedostatak poslovne aktivnosti uzrokovane stanjem u prethodnom periodu i prisutnost svetske ekonomske krize, nemogućnost korišćenja jeftinih finansijska sredstva, obraćamo vam se s molbom da nam pomognete u procesu njegovog oporavka.
Ukoliko vaša pomoć izostane u onom domenu u kojem nam možete pomoći u skladu sa vašim mogućnostima, uvereni smo da će postprivatizacioni proces preduzeća biti veoma bolan i krajnje neizvestan. Vaše uključivanje u ovaj proces značajno je i zbog toga što se radi o preduzeću koje se nalazi u nerazvijenom delu Srbije i ukoliko ova privatizacija ne uspe, postojeći veliki privredni problemi će se uvećati”.
[objavljeno: 04/12/2009]
Pogledaj vesti o: Vranje
