Izvor: JužneVesti.com, 25.Nov.2016, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simboli Vranja - skupina bogate tradicije i istorije
Vranje je grad sevdaha, bogate istorije, specifične kuhinje i jedinstvenih specijaliteta čiji se recepti prenose s kolena na koleno. Brojni spomenici još iz doba Turaka svojevrsni su svedoci istorije i razvoja grada. Ipak, Zbog mnoštva simbola od kojih svaki nosi svoju priču, Vranje nema svoj tačno definisan jedinstven simbol.
Amam - jedan od vranjskih simbola; foto: JVDirektor vranjske Turističke organizacije Dejan Tasić smatra da bi istinske simbole >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Vranja trebalo posmatrati u širem smislu.
Oni se mogu podeliti na materijalne i nematerijalne. Materijalni su brojni istorijski spomenici, koji su deo bogatog kulturno-istorijskog nasleđa grada, dok su nematerijalni simboli sam duh Vranja i njegovih stanovnika - to je grad gostoprimljivih ljudi, grad "sevdaha i meraka", grad koji je spoj tradicionalnog i modernog, grad koji se nalazi na granici između orijentalnog i evropskog, specifična vranjska kuhinja, samsa, trljenica..... – nabraja Tasić.
Prema njegovim rečima, za turističku promociju veoma je bitno da u ponudi bude širok spektar simbola.
Jedino na ovaj način možemo dati potpuniju sliku ovog grada koja bi privukla turiste da posete naš grad i upoznaju se sa našom tradicijom, kulturom, duhom Vranja – kaže Tasić.
Iako joj nije lako da odluči, Branka Marković simbolom svog grada smatra Beli most; foto: privatna arhivaBranka Marković, profesor književnosti i pisac iz Vranja, iako joj je teško da se opredeli, kaže da se jedinstvenim simbolom možda grada može smatrati „most ljubavi“.
Naše Vranje je jedno toplo, mirisno, nostalgično " šarenilo" juga, a njegovi "juče" i "danas" uvek su isprepletani nekim sećanjem, legendom, tajanstvenom pričom, merakom, tihom čežnjom " za onoj što si beše, pa si prođe". U toj istorijskoj raskoši nije lako pronaći jedan jedini simbol za koji će se pouzdano reći da je usko vezan za naš grad i da jedino on odražava njegovu prepoznatljivost i posebnost – smatra Branka Marković
Ona dodaje da je u nedoumici da li je to Markovo Kale, Haremluk, Amam, Mačkina česma, rodna kuća Bore Stankovića …
Dvoumim se i oko predivnih starinskih zdanja i još divnijih i sjajnijih vranjskih trubača, ali misao mi je uvek vrati Belom mostu, mostu ljubavi i podsećanju na zabranjeno osećanje dvoje mladih. Voleli su se u pogrešno vreme, ako uopšte i treba da postoji termin za istinsko, duboko osećanje ljubavi, koja gazi sve pred sobom. Nesrećna priča Ajše i Stojana poznata je, a ovaj mali kameni most znači Vranju baš kao i ona Andrićeva ćuprija Višegradu, potiskuje Veronu , Romea i Juliju, a otključala bi, čini mi se, snagom svoje emocije, i sve one " ljubavne katance" još jednom mostu u Vrnjačkoj Banji – smatra Branka.
Odgovara nam i na pitanje zašto.
Jednostavno! Pa naš si je! Zato je i zbunjujuća nemarnost naša oko očuvanja i promovisanja ovog značajnog vranjskog simbola. Beli most, kao spomenik univerzalne, svevremenske ljubavi i čistote duše, ruši sve zakone i pravila i onim arapskim slovima , uklesanim u njega. Duhom, onim " nečim" što zrači iz njega, lako može privući turiste i postane atraktivan kutak rado viđen.Ali...kako? Kako da saznaju za njega? Da požele da dođu na naš Jug, kroče nogom na beli klesani kamen koji je zanemaren, prepušten zubu vremena i ljudskoj nepažnji , nepoštovanju tradicije. Most je nedovoljno osvetljen, često išaran grafitima.... A ovakvi simboli i mesta širom sveta - pod reflektorima su noću, zaštićeni i čuvani danju, a nedaleko od njih je kutak za prodaju suvenira – kaže Branka Marković.
Beli most - simbol nesrećne ljubavi; foto: JV
Postoje i objekti koji su relativno novi ali nedovolјno afirmisani, konkretno Svepravoslavni centar Otac Justin Popović. Afirmisanost objekta bi se ogledala kroz kooperaciju lokalne samouprave, Eparhije vranjske i Turističke organizacije Vranje, ali i saradnjom sa Valјevom. Jer već postoji veza između Vranja i Valјeva, a to je lik i delo Oca Justina Popovića. Samo je potrebno tu sponu učvrstiti kroz razne oblike saradnje – smatra Mića Mladenović, član gradskog veća zadužen za turizam.
Zanimljivo je da on pominje u smislu nematerijalnih vrednosti i muziku koja se mora promovisati kroz manifestacije čija je osnova izvornost i originalnost, a okviru toga posebno mesto pripada vranjskoj pesmi.
Na nivou grada potrebno je sprovesti proces turističke inventarizacije, utvrdititi kriterijume i odrediti prioritete i pristupiti turističkoj valorizaciji. To jeste posao koji zahteva stručne lјude iz oblasti turizma, kulture, istorije i naravno njihov timski rad. I na osnovu toga je moguće oblikovati turističku ponudu grada, plasirati je na tržište i iskoristiti za razvoj turizma u čemu nam mogu pomoći očigledno ne jedan već brojni simboli Vranja – smatra Mladenović.
Predstavnici mlađih generacija ne osporavaju postojanje brojnih kulturno istorijskih simbola grada na jugu Srbije, ali navode i svoja zapažanja o trenutnoj situaciji.
Vladica Ranđelović, politikolog, iznosi svoj stav o tome kako je u poslednje vreme u metafizičkom smislu, simbol Vranja postao „odlazak“.
Otići u Niš, Beograd, otići u inostranstvo, trajno, ne vratiti se. O tome sve češće pričaju moji prijatelji. Spremni da napuste sve, zbog dece. Vranje je zapravo u višedecenijskoj anesteziji, koja je posledica intelektualne ravnodušnosti – smatra Ranđelović i dodaje poput ostalih naših sagovornika, da bi sa druge strane, simbol Vranja mogle da budu naša istorija i tradicija, tako zapuštene i zaboravljene. Amam, Markovo kale, Beli most, pa i Muzej kuća Bore Stankovića, čame, tavore, kao da čekaju da ih udari vremena dotuku – nabraja Ranđelović.
Za novinarku Jelenu Stojković simbol Vranja je sevdah; foto: privatna arhivaNovinarka Jelena Stojković takođe smatra da Vranje nije dovoljno iskoristilo istorijsko bogastvo.
Turisti vole legende, vole da posete objekte istorijskog karaktera, vole da vide spoj istorije i tradicije, ali i osete savremeni duh grada. Meni je uvek žao kada prijatelji koji dođu u ovaj grad znaju po nešto o njemu, znaju da se ovde rodio Bora Stanković, znaju da imamo trubače koji uvek „oduvaju“ konkurenciju na Guči, ali su ipak najbolje informisani u kojoj kafani se služi dobra hrana. Što sa jedne strane i nije loše, a sa druge, evidentno je da Vranjanci ne promovišu u dovoljnoj meri ono što imaju – smatra Jelena Stojković.
Prema njenim rečima, kada bismo spojili tradiciju i sadašnje poimanje prolaznika i turista, možda je najbolji simbol grada upravo sevdah, koji se ne da opisati, ne da definisati, već se valja osetiti.
Pašin konak; foto: JV
Svi naši sagovornici se slažu da pored brojnih istorijskih objekata, koji su deo bogatog kulturno-istorijskog nasleđa svakako kao jedan od brojnih simbola može da bude i jeste Bora Stanković.
Poznati Vranjanac koji je u svojim delima opisao "duh Vranja" iz vremena u kojem je živeo, prilike u kojima je tadašnje stanovništvo živelo i koje su uticali na formiranje samog "duha Vranja". Pisanjem o gradu i prilikama u njemu u to vreme Bora Stanković je pomogao da se to sačuva od zaborava - smatra Dejan Tasić, direktor Turističke organizacije.
