Izvor: Politika, 25.Apr.2013, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sevdah se nazre i u pesmama Nika Kejva
Sevdalinka ima mnogo sličnosti sa makedonskim, kao i pesmama južne Srbije, iz Vranja. Zato i potenciram vezivanje svih tih tradicija u jedno, kaže Amira Medunjanin
Amira Medunjanin, bosanska kraljica sevdaha, prirediće dva koncerta u Srbiji. Uz Bojana Zulfikarpašića, Nenada Vasilića i Bahara Kalifea prvo će svoj album „Amulet” predstaviti novosadskoj publici, 28. aprila, a dan kasnije i poštovaocima u Kolarčevoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadužbini u Beogradu.
Još 2005. muzički novinar i autor Gart Kartrajt nazvao ju je bosanskom Bili Holidej, kasnije su je poredili i sa Sezarijom Evorom i to zbog načina na koji transformiše sevdah iznutra, uzburkavajući uobičajeni stil izvođenja, definisan kroz vekove.
Njoj se ta poređenja baš i ne sviđaju.
– Kako mi je Kartrajt „prišio” taj nadimak, ostao je do danas. Nisam srećna zbog tog poređenja. To je mač sa dve oštrice jer, i jedna i druga su jedinstvene, a ja se trudim da budem svoja sve vreme. Kada bih mogla da im se, po onome što su bile, približim za nekih 20, 30 godina bila bih srećna. To su žene kojima sam se divila a i danas im se divim. A i veliko je to opterećenje. Ne smem nikada da omašim – kaže Amira Medunjanin.
Na našu konstataciju da joj kritičari upućuju i tu pohvalu, da ne pravi greške tokom izvođenja pesama, kaže da se rodila kao srećno dete.
– Ne čitam note. Nemam muzičko obrazovanje. Ali, kažu da imam savršen sluh. Ne znam note ali ih čujem, osećam ih – priznaje umetnica koja je detinjstvo provela „između” Nika Kejva i sevdaha.
– Činjenica da sam rođena u Sarajevu, u mahali u kojoj se sevdalinka po ceo dan čula sa tranzistora ili radija, ta ljubav je morala da se desi. Ni kao dete nisam mogla da ostanem ravnodušna na čarobne glasove koji su se čuli. A Nik Kejv…. On je poseban, specifičan. Fascinirana sam njegovom poezijom, pre svega. Taman je, mračan, genijalan, a u njegovim pesmama može da se nazre i sevdah – objašnjava pevačica koja je pre 10 godina gostovala na albumu „A Secret Gate” grupe „Mostar sevdah rejunion”, a potom snimila i svoj debitantski nosač zvuka „Rosa”, koji je dobio sjajne kritike u Velikoj Britaniji i širom Evrope. Pojavio se i među kandidatima za album godine.
Tradiciji je udahnula novi život.
– Tradiciju doživljavam kao živo biće, treba je pustiti da diše, da evoluira. Te poruke su univerzalne, prijemčive, pa i u ovom modernom vremenu u kojem se trči za golom egzistencijom – kaže Amira.
Priznaje da sebe nije mogla da smesti u profesionalni svet muzike.
– Sve je tu bilo uslovljeno nekim nepisanim pravilima, moralo je tako da se govori, baš onako da se oblači, sve je bilo ukalupljeno. Tražila sam saradnju sa ljudima koji tradiciju doživljavaju kao ja, da to ne bude neka upakovana staklena kutija iz koje uzimate po potrebi. Imala sam sreću da sam nailazila na ljude koji su otvoreni za eksperimente i to od prvog albuma pa do ovog kojim se predstavljam u Novom Sadu i Beogradu.
Njen poslednji album „Amulet” upravo to prikazuje. Ili, kako ona kaže, neki novi svet.
– Bojan Zulfikarpašić i ja smo se upoznali 8. aprila 2009. Fascinirao me je što je koristio elemente sevdaha i makedonske narodne pesme. Dva dana kasnije imali smo zajednički koncert. Poklopile su nam se talasne dužine. Zajedničkim snagama smo pronašli ljude da oboje tu našu priču. Pa i Vlatka Stefanovskog, koji je radio na „Amuletu”, ali i Kim Barton iz Engleske koja svira harmoniku
Naša sagovornica ne izvodi samo sevdah već i makedonske narodne pesme, srpske, starogradske, produhovljene hitove Silvane Armenulić, ili pesmu Jadranke Stojaković „Što te nema”…
– Kad kažem sevdalinka, to može da bude bilo koja ljubavna pesma. Sevdah kao stanje uma može da se nađe u svim tim tradicijama. Konkretno, sevdalinka ima mnogo sličnosti sa makedonskim, kao i pesmama južne Srbije, iz Vranja. Zato i potenciram vezivanje svih tih tradicija u jedno, želim da pokažem koliko je region jak po tom nasleđu. Osećaj koji te pesme izazivaju je identičan. A ja ih sve držim u sebi i osećam ih kao svoje, bez obzira na današnje geografske podele – zaključuje Amira Medunjanin.
-----------------------------------------
Suze na drugoj pesmi
U Beogradu je Amira već nastupala i to upravo na Kolarcu. Prvi put na Danima Sarajeva i to baš sa Bojanom Zulfikarpašićem. Nikada pre toga nije posetila naš glavni grad i sećanja su joj još uvek živa na prvi dolazak.
– Na drugoj pesmi sam se rasplakala, baš me je „puklo” – iskrena je Amira.
S. Čikarić
objavljeno: 26.04.2013.
