Izvor: Blic, 30.Avg.2008, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proterati plastične kese iz Srbije

Vranje će biti prvi grad u Srbiji koji će se otarasiti moderne pošasti zvane plastične kese. Gradsko veće lokalne samouprave u Vranju donelo je odluku da se u prodavnicama, pijacama i drugde od oktobra 2010. godine zabrani pakovanje bakaluka i drugih proizvoda u plastične kese. U dućanima i na dve gradske pijace u Vranju dnevno se upotrebi više od 70.000 plastičnih kesa za čiju razgradnju je potrebno od 400 do 1.000 godina.

Nela Cvetković, čiji je resor u Gradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veću Vranja ekologija i turizam, ističe da će sredinom septembra da bude organizovana edukacija proizvođača i potrošača plastičnih kesa. U Srbiji i Crnoj Gori trenutno se proizvodnjom pomenutih kesa bave 23 firme. Upozorava i opominje podatak da čovečanstvo godišnje utroši više od 500 milijardi plastičnih kesa, a samo u Srbiji se godišnje proizvede i baci milijardu i po. Površina bačenih kesa mogla bi da prekrije gotovo tri Srbije. Procenjuje se da se samo u Vranju dnevno iskoristi više od 70.000 otrovnih kesa.

- Pošto su kese lagane i vodootporne, vetar ih lako raznosi, pa se mogu videti na ulicama, u parkovima, na rekama i po drveću. Neplansko odlaganje plastike sprečava nesmetano propuštanje vode kroz zemlju i blokira podzemne vodotokove - kaže Cvetkovićeva.

U mnogim razvijenim zemljama zabranjena je upotreba obojene plastike zbog toga što sadrži otrovne teške metale. Poznato je da se spaljivanjem plastike oslobađaju otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali. Opasan je i otrovni pepeo. Kese od obojene plastike štetne su i opasne i zbog toga što u sebi sadrže toksične materije i idealni su prenosnici bakterija.

Zagađivanje plastičnim kesama u svetu spada među najveće ekološke probleme. Od ovog štetnog otpada možemo se osloboditi zabranom proizvodnje i upotrebe, kao i reciklažom. U svetu su plastične kese među najvećim zagađivačima životne sredine.

U Srbiji one se koriste u ogromnim količinama, jer vlasnici samousluga i drugih dućana ne nude drugu vrstu ambalaže. Već smo navikli da se iz prodavnice i sa pijace vraćamo sa puno plastičnih kesa, koje završavaju u kantama za smeće, kontejnerima, ali i na ulicama, trotoarima, u rekama, na travnjacima, u poljima.

U poređenju s drugim gradovima u Srbiji, Vranje je u velikoj prednosti da ispoštuje sopstvenu odluku o proterivanju plastičnih kesa, jer ima sanitarnu ekološku deponiju za odlaganje čvrstog komunalnog otpada. U Vranju se uveliko razmišlja da zamena za plastične kese budu kese od papira ili platnene torbe.

Stručnjaci u Australiji ispituju i kontrolišu proizvodnju kesa od bioplastike. Ove kese proizvode se od šećera i žita i one se mogu koristiti za dobijanje komposta.

U mnogim zemljama Evropske unije uvode se u upotrebu papirne i kese od biorazgradive plastike. Da li će u Vranju da se opredele za papirne ili biorazgradive kese, ostaje da se vidi. Zahvaljujući razvoju tehnologija, biorazgradiva ambalaža i finansijski postaje konkurentna plastičnim kesama. Što je još važnije, biorazgradive kese ne remete životnu sredinu i nisu opasne za ljudsko zdravlje.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, kako nam je rekao Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra, apsolutno podržava ovakve inicijative. On je još kazao da po važećem Zakonu o upravljanju otpadom ne postoje smetnje da lokalna samouprava pokrene inicijativu o povlačenju plastičnih kesa iz upotrebe, budući da najlon kese i ostala plastična ambalaža spadaju u komunalni otpad, koji je u nadleženosti lokalne samouprave, odnosno lokalnih komunalnih preduzeća. Međutim, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, opština svoje programe i akcione planove za realizaciju ovakvih i sličnih projekata, kaže dalje Vesić, mora da dostavi nadležnim republičkim organima koja utvrđuju da li su oni u skladu sa postojećim zakonodavstvom (kako Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, tako i ministarstvima finansija i ekonomije i regionalnog razvoja i dr.).

- Novi zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je u skupštinskoj proceduri, doprineće smanjenju otpada tako što će zahtevati produženu odgovornost proizvođača. To znači da će proizvođač biti odgovoran za ceo životni vek svog proizvoda. Takođe trgovci će biti u obavezi da skuplje naplaćuju plastične kese. Država trenutno ne može da zabrani njihovu proizvodnju ali može da podstakne proizvodnju papirnih kesa, kao i biorazgradivih i da uvede takse na upotrebu plastičnih - precizirao je Vesić.

Ne mora sve da dolazi iz Beograda

Novi Sad podržava Vranje u zabrani plastičnih kesa, Bor takođe, dok u Kragujevcu ovu nameru smatraju dobrom, ali i da problem treba rešiti ,,na višem nivou". I Branislav Božović, gradski sekretar Sekretarijata za životnu sredinu u Beogradu podržava ovu inicijativu ali misli slično kao i čelnici Kragujevca da se bez odobrenja Republike ne može učiniti mnogo.

Potpredsednik SO Vranje Zoran Antić je rekao da ga čudi takva ,,birokratska" izjava Božovića koja, kako navodi, ,,podseća na vreme jednoumlja kada se ništa nije smelo i nije moglo što nije počelo iz Beograda".

,,Budite sigurni da ćemo mi tu odluku i realizovati. Dakle, od 1. septembra 2010. godine iz Vranja ćemo proterati iz upotrebe plastične kese", rekao je Antić.

I trgovci protiv plastike

Trgovinska kompanija „Veropulos" saopštila je da jednom nedeljno kupcima u Beogradu nudi pakovanje robe u papirne kese u okviru akcije „Živi zdravo".

Trgovinski lanac „Delta maksi" najavio je da će od septembra iduće, 2009. godine, početi da obaveštava kupce o prednosti korišćenja papirnih kesa. Beta

Velika uloga televizije

Jeste činjenica da plastične kese i dalje plutaju rekamama i da su priobalja zagađena plastičnim i drugim otpadom i to jeste ružna slika. Međutim, nije dovoljno samo zabraniti njihovu proizvodnju već treba uticati i na svest ljudi da iskorene loše navike i ne bacaju otpad gde nađu za shodno. Naša dalja obaveza je da radimo na edukaciji stanovništva i spremni smo da organizujemo niz treninga u te svrhe. Bilo bi dobro da se i televizije uključe u tu akciju emitovanjem emisija koje pokazuju kako to izgleda u svetu. Ljudima se mora pružiti primer. Imamo i plan da zaštita životne sredine uđe u školski program od 2009. godine kao treći izborni predmet. Takođe, imamo i mogućnost da odgovorna lica iz gradova gde postoje velike deponije pošaljemo na obuku u različite zemlje gde je već uspostavljen sistem upravljanja otpadom u skladu sa zahtevima UN i EU (upravo se realizuje projekat slanja 5 predstavnika budućih regionalnih centara za upravljanje otpadom u Koreju), da na konkretnom primeru vide kako se to radi u svetu - objasnio je Aleksandar Vesić.

Pljušte zabrane

Kina je 1. juna ove godine uvela potpunu zabranu proizvodnje, i upotrebe plastičnih kesa u supermarketima, a u Irskoj se naplaćuju visoke takse onima koji koriste ovakvu vrstu ambalaže. Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe u Australiji trebalo bi da bude započeto ove godine. Za Mađarsku plastične kese predstavljaju jedan od najvećih ekoloških problema, pa uveliko radi na eliminisanju plastične ambalaže iz svakodnevnog života. Španska vlada želi da do sredine 2009. godine prepolovi količinu plastičnih kesa u upotrebi, a do 2010. potpuno zabrani njihovu upotrebu. Zabrana upotrebe najlon kesa u Evropskoj uniji stupa na snagu 2010. godine.

Nastavak na Blic...