Izvor: Blic, 24.Mar.2014, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proleće derviša: Reporteri “Blica” na drevnom obredu u tekiji kod Bujanovca
Prvi dan proleća obredom proslavljaju i derviši. U Srbiji ih ima u Novom Pazaru i nekim selima južno od Vranja, ali je jedino mesto njihovog okupljanja koje je još aktivno, tekija u Nesalcu kod Bujanovca.
Kad dođe vreme za večernju molitvu, derviši iz sobe u kojoj su sedeli prelaze u drugu, gde klanjaju. Šejh, poglavar derviša, izgovara reči molitve na arapskom, i ostali mu odgovaraju pevajući. Taj hor, kako vreme odmiče, postaje sve raspevaniji, derviši se u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << početku sporo klate, onda sve brže, a pokreti tela su sve razmahaniji. U jednom trenutku svima su čela na tepihu, i pedesetak puta ponove reč koja u sebi ima nekoliko “o”, pa sve bruji i odzvanja od potmulog zvuka, a tišina, kad naglo prestanu, posle bude još naglašenija.
Kad ustanu, njihove pesme prati zvuk činela kojima udara muškarac srednjih godina. Lice mu je ozareno nekakvom unutrašnjom radošću. Sa drugog, dok u tarabuk udara kožnim korbačem, pri svakom zamahu pršti znoj. Derviši se previjaju u pojasu i kruže u ritmu molitve, podjednako gipki - i starci, i deca u zadnjim redovima. Jedino je šejh uzdržaniji, valjda zbog godina.
Mevlevije, rufaije, sadije
Kroz istoriju su se iskristalisali derviški redovi, a razlike među njima prvenstveno su u obredima: mevlevije se vrte oko svoje ose, dok rufaije i još neki izvode obrede probadanja lica i tela. U Nesalcu su derviši iz reda sadija. I oni su se probadali do pre pedesatak godina, kada su im komunističke vlasti to zabranile. Na zidu tekije još vise gvozdeni šiljci, ostaci starih vremena.
Nesalački šejh je Hajrula Šejhu. Ceo radni vek proveo je kao nastavnik albanskog jezika, a posle odlaska u penziju posvetio se tekiji. Ova u Nesalcu postoji 250 godina. U njoj su, u turbetu koje je od sobe za klanjanje odovojeno zidom, sahranjeni njegov otac i njegov deda.
Uz šejha Hajrulu je i njegov sin, inženjer elektrotehnike iz Prištine. Kad dođe vreme, i on će postati šejh. Derviši i po stupanju u red zadržavaju građanska zanimanja, a od ostalih se razlikuju po visokim belim vunenima kapama. Istorija derviša i njihovo učenje složeni su. Reč je o filozofiji, ali najkraće: nekih stotinak godina posle Muhamedovi smrti, sredinom 9. veka, javili su se vernici nezadovoljni što se nedovoljno poštuju strogi principi vere koji nalažu odricanje od ovozemaljskih užitaka.
Njihovo učenje o islamu naziva se sufizam, a dobilo je ime po sufu, kratkoj vunenoj haljini kojom su sledbenici naglašavali svoj asketizam. Sledbenici sufizma zovu se sufije ili derviši, a mesta okupljanja su bogomolje zvane tekije. Obred kojim se obeležava dan prolećne ravnodnevice, 21. mart, zove se Sultan nevrus. Na persijskom “novi dan”...
Derviši u Nesalcu prekjuče, na Sultan nervus, počeli su da se skupljaju oko šest po podne. Prilazili su s rukom na srcu šejhu koji je sedeo na prostirci u uglu, da ga pozdrave, a onda sedali. U pola sedam poslužena je večera: zaklano je osam ovnova, ali je najveći deo mesa podeljen sirotinji u selu, a onda je vreme do početka večernje molitve, jacije, prekraćivano razgovorima o veri.
Onda su prešli u sobu za klanjanje... i bilo je kako smo opisali, da se sve završi vrtoglavo: nekolicina derviša uplela se u kolo koje se uz povike okretalo sve brže dok se nije pretvorilo u kovitlac boje... toliko brz da se niko ne bi začudio ni da su poleteli u vedro noćno nebo...
Onda je počelo proleće derviša u Nesalcu.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Vranje
