Izvor: Vesti-online.com, 25.Jan.2014, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisilna humanost
Da dopisnik "Vesti" iz Vranja, dobri Dule Đorđević, nije podigao pola Srbije na noge povodom dramatične situacije male Anastasije Trajković, ne bi jadno dete, daleko bilo, ni videlo lečenja o trošku države.
Milan Jovanović
Tvrdim to pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, znajući u šta se Srbija poslednjih godina pretvorila: u zemlju strave i užasa, stecište bezobličnih i bezdušnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << likova koji odlučuju i o dečjim sudbinama. Malu Anastasiju, koja je imala tu nesreću da oboli od raka koji pogađa jedno u milion dece, prvostepena komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je ODBILA.
A, u sumornoj dijagnozi, na žalost, stajalo je sve što je potrebno da se lečenje u inostranstvu o trošku budžeta odobri. Vrisnula je i zavapila očajna porodica, kolega Dušan je priskočio da, kako drugačije, perom krene u borbu za pravdu, u borbu za život Anastasije Trajković. I ostali mediji, što je za svaku pohvalu, zdušno su se uključili i žestoko pritisnuli Fond, jer je vreme neumitno isticalo.
I drugostepena komisija (čitaj: direktor Momčilo Babić) izrekla je dugoočekivano: ODOBRENO!
Šta bi, međutim, bilo da je glas zlosrećnih Trajkovića, kao hiljade i hiljade drugih nesrećnih porodica, ostao glas vapijućih u pustinji, daleko od medija? Kako bi sirotinja sa srpskog juga uspela da istera pravdu bez ičije podrške?
Nikako.
Sve bi se, kao mnogo puta, završilo tragično, daleko od očiju, daleko od srca onih kojima je zadatak da srca nemaju, u interesu državnog budžeta, u kome mora da bude za limuzine i benzin, ali ne i za umiruću decu.
Euforiji, na žalost, još nema mesta. Načinjen je samo prvi korak ka spasu, uzdrhtali Trajkovići sada čekaju da češka klinika odgovori koliki je očekivani procenat izlečenja takozvanom protonskom terapijom.
Daće Bog da ova tužna priča o bolesti i sirotinji ima srećan kraj, ali mi neki crv ne da mira. Kao šilo svrdla po glavi ta prvostepena komisija, za koju u Fondu lakonski rekoše da je "ostala od prošle vlasti"?! Dakle, bezdušnici su NjIHOVI, neki BIVŠI, ŽUTI, eto nama zgodnog povoda da im pobodemo još jedan kolac i upokojimo ih za vjeki vjekova.
Eto dokle ide ljudska zloba, eto kako prokletstvo politike bez ikakvih skrupula zna da gotovo slučajno izleti na površinu, da se ogoli u svoj svojoj (ne)ljudskoj mizeriji. I kako onda verovati da bi komisija, koju bi formirali OVI, bila duševnija od prethodnika?
Prepucavaju se oni protiv ovih, naši protiv njihovih, pa i naši međusobno, sve oči uprte su u glasačke kutije, apsolutna vlast se tako zavodljivo smeši, ko će da skreće pogled na nevoljne, gladne, bolesne, uboge...
Oni su, zar ne, samo kolateralna šteta našeg puta u bolje sutra, a na tom putu opstaju samo izdržljive lopurde i beskrupulozni, klonirani političari, do juče bez gaća, a sada u listeru.
Prodali su i svetinje, šta je njima jedno NE na papiru koji život znači. Pohvaliće ih i pomaziti, jer štede pare budžetu u ova teška vremena, kao što kažnjavaju lekare koji bolesne PREČESTO šalju kod specijalista, umesto da ih lepo puste da otegnu papke.
Mi matori ćemo se s vama nekako i izboriti, ali nam u decu ne dirajte. Ne budite neljudi, za to se u paklu gori, a ni zemaljska pravda nije uvek slepa. Država koja je spremna da žrtvuje dečje živote nije ni sama zaslužila da živi. A, kako stvari stoje, izgleda da i neće dugo.
Nastavak na Vesti-online.com...
