Izvor: RTS, 09.Apr.2019, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prethodnog meseca 400 požara u Pčinjskom okrugu
Prošlog meseca je u Pčinjskom okrugu bilo više od 400 požara. Spaljivanje utiče nepovoljno na zemlju i biljke, remeti se ravnoteža tla i dolazi do erozija, kažu poljoprivredni stručnjaci.
Gorela je šuma i nisko rastinje na brdu iznad Belog Brega kod Vranja. Vatrogasci su požar gasili nedelju dana, a linija vatre bila jeduga dvanaest kilometara. Posledice požara su vidljive i na zemlji i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na ogoljenom drveću.
Ne zna se ko je palio vatru, kaže Vera Stojanović iz Belog Brega. Gorelo je na planini, u polju, čak i u voćnjaku.
Požari nastaju najčešće zbog ljudskog nemara, i krivci se teško pronađu. Nismo dobili podatke iz Ministarstva unutrašnjih poslova kakvi su rezultati protivpožarnih kontrola na terenu. Meštani pale grane nakon orezivanja voćnjaka, smeće od čišćenja dvorišta i ostatke posle žetve.
Većina kontroliše vatru, tu je i voda ako zatreba, kaže Milorad Veličković iz Belog Brega, ali ima i onih koju zapale vatru pa pobegnu.
Vatra narušava ravnotežu tla. Stručnjaci zbog toga ne preporučuju spaljivanje već zaoravanje da bi se tako sačuvao humus i obogatilo zemljište.
„Spaljivanjem zemljišnih ostataka uništava se humus koji se veoma teško nadograđuje, uništavaju se mikroorganizmi koji su veoma bitni za razvoj biljaka, a i za poboljšanje same strukture zemljišta", objašnjava Mica Stajić, iz PSSS Vranje.
Šume su na nepristupačnim mestima na kojima se požar teško gasi. Kada zbog vatre izgori šuma, moguća je i pojava klizišta, a da jedno drvo dostigne prečnik od 50 centimetara potrebno je pedeset godina.
