Izvor: RTS, 13.Mar.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potencijali termalne energije
Vranjska banja bi uskoro mogla da dobije prvu termoelektranu na Balkanu koja bi za proizvodnju struje koristila geotermalne izvore. Za izgradnju su zainteresovani Kanađani koji su sa čelnicima opštine potpisali ugovor o eksploataciji tople vode.
Uskoro bi prva termoelektrana na Balkanu koja bi za proizvodnju struje koristila geotermalne izvore mogla da bude izgrađena u Vranjskoj banji.
Za tu investiciju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zainteresovani su Kanađani koji su nedavno sa čelnicima vranjske opštine potpisali ugovor o istraživanju i eksploataciji tople vode. Geotermalni izvori koji su najbrojniji na jugu zemlje, jedna su od razvojnih šansi tog dela Srbije.
Na jugu Srbije jedino se u Vranjskoj Banji koja ima izvore najtoplije vode u zemlji od čak 110 stepeni, topla voda koristi u poljoprivrednoj proizvodnji.
U većini ostalik prirodnih lečilišta sekundarnu termalnu vodu koriste za zagrevanje hotela i stacionara.
U Niškoj Banji prve toplotne pumpe proradile su još pre 25 godina.
Direktor Instituta "Radon" Aleksandar Dimić je rekao da termomineralna voda prolazi kroz izmenjivače i greje vodu od 28 do 30 stepeni i dodao je da se električna energija faktički koristi za dogrevanje do 50-60 stepeni.
Kada je spoljna temperatura do minus dva stepena energana u Niškoj banji greje 560 postelja instituta "Radon", tri bazena i banjsko kupatilo. U poređenju sa grejanjem na mazut štedi se 70 odsto sredstava.
Sličnu računicu imaju i u Prolom i Lukovskoj banji u kojoj su se termalnom vodom zagrevali pogoni fabrike tepiha, danas se zagrevaju tri hotela i fabrika vode.
Direktor Lukovske banje Radoljub Vidić rekao je da na nivou godine uštede oko 100.000 evra zahvaljujući tome što ne koriste struju i ostale energente za grejanje objekata već vodu i dodao je da su bitni i ekološki faktori jer je termomineralna voda ekološki čista.
Fondovi za podsticaj
U nedostatku sredstava za istraživanje i korišćenje geotermalnih izvora investitori vide u pomoći države, od koje očekuju osnivanje fondova za podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije.
Potpredsednik Naučnog odbora za energetsku efikasnost Milun Babić rekao je da se u toku godine očekuje osnivanje jednog takvog fonda.
Babić je naglasio da bi to bilo davanje podsticaja gradovima koji hoće i mogu tu vrstu energije da obezbede za grejanje i poljoprivrednicima za pravljenje staklenika.
Do tada primer Kuršumlijske banje, koja ne radi četiri godine i čija voda temperature 67 stepeni otiče u nepovrat, trebalo bi da podseti nadležne da je ukupan potencijal termalne energije procenjen na tri milijarde kilovat sati struje godišnje ili 240 miliona evra.
Na oko tri milijarde kilovat-sati struje godišnje, što je u novcu oko 240 miliona evra.
