Izvor: Blic, 09.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pored ekonomije, dobar je i u pravljenju obuće
VRANJE - Dalibor Ćirilović ima 22 godine, student je četvrte godine Ekonomskog fakulteta u Nišu sa prosekom 9,50. Životna deviza mladića širokog osmeha glasi da dan treba da bude ispunjen obavezama. U njegovom indeksu je 12 desetki, devet devetki i tri osmice. Do kraja studija preostalo mu je još devet ispita i smeši mu se zvanje diplomiranog ekonomiste.
- Još od malih nogu zavoleo sam ekonomiju. Za odličan uspeh u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Vranju zavredio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam Vukovu diplomu, što me još više podstaklo da nastavim studije na Ekonomskom fakultetu. Planiram da diplomiram do kraja godine i da se zaposlim u Vranju ili Nišu. Jedan od mojih planova je da možda budem asistent na Ekonomskom fakultetu u Nišu - kaže ovaj skromni student, koji živi brzo, nošen željom da odmah zamišljeno ostvari.
Sa Daliborom u Nišu je i njegov rođeni brat dvadesetogodišnji Aleksandar, koji je na drugoj godini ekonomije. I on je dobar student sa prosekom iznad sedam.
- Najteži su mi bili ispiti ekonomske doktrine i ekonomika preduzeća. Prvi sam položio sa osmicom, drugi sa devetkom. Nijedan ispit još nisam poništavao. Mada su studije dosta teške, uspevam da fakultetske obaveze na vreme obavim. Dnevno učim po tri sata. Imam dosta slobodnog vremena koje provodim sa bratom i kolegama sa fakulteta. Volim da odem u pozorište i bioskop i da sa društvom izađem u grad. Smatram da za sve ima vremena - ističe Ćirilović.
Otac Ilija radnik je „Alfa plama”. Kada je „Koštana” otišla na doboš, majka Sunčica nastavila je privatni biznis u prizemlju porodične kuće u naselju Raška. Uz pomoć supruga i sinova Sunčica za privatnu vranjsku firmu „Sanč” izrađuje patike i drugu obuću. U obućarskom zanatu dobrano se izveštio i Dalibor, koji poput iskusnog majstora štancuje obuću. Svoja teorijska znanja u oblasti ekonomije Dalibor proverava u praksi tako što vodi poslovnu dokumentaciju mamine obućarske radionice.
Dalibor i njegov brat Aleksandar nastoje da kada dođu u Vranje svaki slobodan trenutak posvete proizvodnji obuće. Njihova obaveza je i da dovoze sirovine, odvoze gotove proizvode.
- Ne koštam mnogo roditelje, jer dobijam stipendiju Ministarstva prosvete i sporta. Nedavno sam kao nagradu za dobar uspeh na fakultetu od vranjske lokalne samouprave dobio nagradu 30.000 dinara. Brat i ja skromno živimo. Želeo bih da posle završetka studija odmah nađem posao. Vranje ima priličan broj sjajnih studenata. Lokalna samouprava i privreda bi o tome trebalo da povedu računa kako mladi stručnjaci ne bi odlazili iz rodne varoši - naglašava Ćirilović.
