Izvor: Vesti-online.com, 12.Avg.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pokojnica u grob bez opela

Milunka Kostić (60), iz planinskog sela Smiljević, petnaestak kilometra udaljenog od Vranja, psihički bolesnik, posle 13 dana odsustva od kuće nađena je mrtva, u subotu u petak, 9. avgusta, oko 18 časova, u jednoj dubodolini, u stanju raspadanja.

Dva dana se nalazi u kući gde po njenim ostacima gmižu crvi jer ne mogu da je sahrane pošto nije stigla pogrebna oprema iz Vranja. Tek u subotu oko 15 časova sanduk >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sa pogrebnom opremom nakon brojnih urgencija meštana stigao je do susednog sela Uševca, pored glavnog asfaltnog puta. Seljani se samoogranizuju da to iznesu traktorom, a moraće zbog nepristupačnog puta i pešice da nose.

- Pisalo je u "Vestima" o Smiljeviću, dolazili su reporteri kada je prolećna kiša odnela put. Nema prilaza do kuća na više mesta. Pojedine mahale su odsečene od groblja, nemoguće je prići već treba pokojnika nositi na rukama zaobilazno po četiri sata idući pešice. Strašno, jadno, neodgovorno, iako su žitelji pisali peticiju i molili da im se poravna put i dubodoline i zaseci nastale nakon poplave na Smiljevačkoj reci, da se popune zemljom i utabaju. Niko ne vodi brigu o ovim ljudima. Žalosno je jer se u ovim planinskim selima dešavaju svakodnevne ljudske drame, od gladovanja dece do umiranja i sahranjivanja, u sanducima kovanim od bagremovih greda - ogorčen je Novica.

Komšije koje su pronašle Milunku prenele su je nekako do kuće u čijoj blizini niko ne živi. Prva kuća od njih je na nekih 20 minuta hoda.

Milunka je živela sa suprugom Boškom, takođe psihičkim bolesnikom, od socijalne pomoći. Imaju sina Stojana koji je čuvao ovce kod nekog Albanca u Preševu i koji je takođe psihički bolesnik. Imaju i ćerku koja je udata u selu Trstena na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom i koja se isto leči od psihičkih smetnji već duže vreme.

- Živeli su sami, suprug Boško, koji ima 73 godine, nije zbog bolesti ni znao da li u kući ili ne. Hramlje izrazito na jednu nogu, pa ne izlazi iz kuće. Pronašli su je Rade i Srđan Stamenković koji su se vraćali sa lokalnog sabora na planini Oblik, u ataru sela Sekirje, kod crkvice posvećene Svetom Pantelejmonu. Osetili su strašan smrad, pa su hteli da vide o čemu se radi - javio je meštanin Vladimir Stamenković iz udaljene Čokanske mahale telefonom mesnom laborantu Novici Cvetkoviću.

Cvetković ističe da je situacija alarmantna, ali da su ljudi otišli put Vranja i doneli sanduk do sela Uševce.

- Sada je potrebno da se to iznese gore, a potrajaće i traktorom i peške. Sprema se nevreme, pa se bojimo i toga, jer je tada nemoguće prići kući.

- Sin Stojan je išao u Vranje kod neke Slavice, koja im je obećala opremu za sahranu, komunalno im je dalo, ali pošto nisu uspeli da nađu prevoz opreme, žena je drugi dan nesahranjena kući i jako smrdi zbog raspadanja tela. Gde će Stojan da nađe prevoz, on o sebi ne može da brine, a kamoli o drugome. Morali smo svi koji smo mogli da urgiramo. Očevici kažu da crvi gmižu po njoj, krevetu i sobi. Strašno - navodi Novica.

On ističe da je Smiljević razuđeno selo, sa nekih tridesetak stanovnika, većinom staraca.

Nastavak na Vesti-online.com...