Izvor: Blic, 11.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticama prkose siromaštvu
Vranje - Surovo se život poigrao sa Smiljom Stamenković iz Tibužda kod Vranja, koja čemerne dane u krajnjoj bedi i siromaštvu provodi sa tri maloletne ćerke Stanislavom (15), Milicom (12) i Anđelom (8). Iako nemaju uslove da uče, u knjižicama su naređale sve same petice. U inat bedi i siromaštvu.
Čitavo bogatstvo samohrane majke i njenih devojčica su krava i nekoliko kokošaka. Ne sećaju se kada su poslednji put jele meso jer na meniju uglavnom imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jela od pasulja, kupusa i krompira, namirnica koje uzgajaju na nevelikoj okućnici. Žive od 10.000 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Kuća od blata, sklona padu, stara više od sto leta. Zidovi ispucali, na prozorima krpe umesto zavesa...
- Ko će da nas gleda? Hoće brat da pomogne, ali i on grca u nemaštini. Nikada nama, crnim kukavicama, neće biti bolje. Ali mora da se živi. Muž Luka umro je pre godinu dana. Bio je bolešljiv. Odjednom se srušio. Jedva smo skrpili da ga sahranimo. Sažalile se komšije i pomogle da mu kupimo mrtvački sanduk. Dok je bio živ, onako bolešljiv, Luka je nadničio i donosio ponešto - nevoljno priča Smilja.
U trošnoj prizemljuši stvari su stare. Krevet samo što se nije raspao. Šporet za staro gvožđe, pored stola dve rasklimane stolice. Na krevetu olinjalo ćebe. Siromašnoj čeljadi jedina zabava je mali, dotrajali televizor. Stanislava, Milica i Anđela nemaju uslove da uče, ali u knjižicama su same petice.
- Sve su odlične. Dobro uče. Ne znam odakle im volja. Neka makar veruju da mogu da nešto promene kada porastu. Neka uče, neću da im kvarim volju - priča Smilja, koja je jedino srećna zbog toga što ima dobru decu. I to smatra pravim bogatstvom.
I dok u dotrajalom "smederevcu” tinja vatra, Smilja govori i da je drva obezbedio komšija koji se, znajući da nemaju, sažalio i kupio koji metar.
- Moramo da štedimo drva. Imamo svega pet-šest metara. Deca penziju od Luke ne primaju. Nekoliko godina pre smrti dobio je otkaz. Rekoše mu da je tehnološki višak. Od to malo para kupim mesečnu autobusku kartu za Stanislavu, koja pohađa Hemijsko-tehnološku školu u Vranju. Ostatak novca rastežemo - nastavlja Smilja.
Anđela nosi garderobu i druge stvari od starijih sestara. Stanislava i Milica dobiju ponešto od komšija. Krpice uglavnom kupuju kod Kineza i s pijaca. Rekoše da su odgladovale najjeftinije patike za školu.
- Kada je mama tražila pomoć za kupovinu knjiga, odbili su je i rekli da od nje ima siromašnijih. Navikle smo na skroman život. Jedina nam je satisfakcija što smo dobri đaci. Valjda će nešto i u našem životu da se promeni nabolje - nada se Stanislava.
Ipak, nisu Smilja, Stanislava, Milica i Anđela uvek prepuštene same sebi. Osim komšija, porodici pomaže i Ljubinka - Buba Milovanović iz Nevladine organizacije "Životna pomoć”. A kada je čula za tužnu sudbinu porodice Stamenković, u pomoć je pritekla i bivša primabalerina Jovanka Bjegojević, koja je od skromne penzije odvojila pomoć za Stamenkoviće.
Pogledaj vesti o: Vranje
