Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemetali s juga budućnost Srbije
Neprocenjive količine kalcita otkrivene su na Suvoj planini, fosfora u okolini Bosilegrada, granita na Staroj planini, bazalta na Kopaoniku a zeolita u okolini Vranja, ali se ništa od toga ne koristi
Niš – Kako i na koji način ekonomija i privreda Srbija mogu najbrže i dugoročno iz krize? Ovo pitanje postavljeno je više puta u bližoj i daljoj prošlosti, ali i prethodnih dana, u vreme formiranja nove vlade. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iz tog razloga, u Nišu, najvećem gradskom i industrijskom centru, ali i na području celog juga i jugoistoka države, ponovo je inicirana priča o neiscrpnom i po svemu sudeći najvećem rudnom bogatstvu naše zemlje. U Regionalnoj privrednoj komori Slobodan Milosavljević, sekretar Odbora za hemiju, farmaciju, gumarsku industriju, rudnike i industriju nemetala, za „Politiku” je rekao:
– Naša komora za početak juna priprema veliki skup, s radnim nazivom „Nemetali – materijali budućnosti Srbije”, na kojem planiramo da predstavimo brojnim istraživanjima već dokazano ogromno bogatstvo koje ovaj deo naše zemlje ima. Mnogo toga se zna o ovom bogatstvu, ali, nažalost, do sada ni delić nije iskorišćen, iako može da donese procvat ne samo ovog dela naše zemlje, već i cele Srbije.
Decenijama unazad, ističe Milosavljević, naučni radnici iz naše zemlje i inostranstva ukazuju na bogatstvo koje Srbija ima u nemetalima. I pored toga, nije se krenulo s mrtve tačke:
– Još krajem šezdesetih godina, istraživanja su nepobitno potvrdila postojanja jedne velike žice čistog i najfinijeg kalcita na Suvoj planini. Razlozi zbog kojih eksploatacija nikada nije počela nisu poznati, ali zna se da nije reč samo o toj jednoj žici, već i da je cela Suva planina u kalcitu, koji se koristi i u farmaceutskoj, gumarskoj i, posebno, u industriji hartije. To je nedavno rekao i poznati ekspert za nemetale prof. dr Siniša Milošević, rukovodilac Instituta za tehnologiju nemetala IDNMS. Država Srbija imala bi samo u prvom nivou prerade, u pakovanju i transportu do industrijskih postrojenja, zaradu veću od pola milijarde evra godišnje. Ako bi se, uz obezbeđenje prave i neophodne infrastrukture, organizovao i drugi nivo prerade za eksploataciju kalcita, korist bi se na godišnjem nivou merila milijardama evra.
Slična je situacija i sa bogatstvom Stare planine i drugih delova jugoistoka Srbije, kaže Slobodan Milosavljević:
– Neiscrpne su rezerve i neprocenjive vrednosti granita na Staroj planini. Iako je pre tri decenije bilo pokušaja eksploatacije granita na potesu između Knjaževca i Pirota, zbog čega je uzorak izuzetno kvalitetnog kamena s ove planine poslat na ekspertizu u Italiju, odakle su stigli rezultati o vrhunskom kvalitetu granita, posle toga ništa nije preduzeto. Kao što se ne koristi ni veliko bogatstvo koje Srbija ima u fosforu, nedaleko od Bosilegrada. Već godinama, koliko se zna, poznata „Viktorija grupa” traži strateškog partnera, ali dalje se ništa ne preduzima. U najjednostavnijem postupku mikronizacije fosfora, u ovom delu naše zemlje može se dobiti fosforno đubrivo, a daljom organizovanom preradom – i fosforna kiselina. Investicije koje nisu jeftine i u koje bi verovatno bilo potrebno uložiti stotinak miliona evra mogle bi da donesu i do deset puta veću dobit od prerade fosfora iz okoline Bosilegrada – tvrdi Slobodan Milosavljević.
Na predstojećem skupu u Nišu, kako se planira, Regionalna privredna komora predstaviće i bogatstvo Srbije na njenom jugu i jugoistoku, poput bazalta na Kopaoniku, zeolita u okolini Vranja ili bentonita na Svrljiškim planinama. To je veliko prirodno bogatstvo, kakvog nigde u blizini nema, ali koje se uopšte ne upotrebljava ili se tek sporadično i malo koristi.
Toma Todorović
objavljeno: 10.05.2014.
