Izvor: RTS, 05.Sep.2010, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema mesta za plastične kese
Srbija bi uskoro mogla da se priključi zemljama koje plastične kese izbacuju iz upotrebe uvođenjem nameta za one koji ih proizvode i podsticanjem proizvodnje biorazgradivih i papirnih kesa. Vranje je prvi grad u Srbiji u kojem su plastične kese zabranjene.
Procenjuje se da se dnevno u Srbiji upotrebi i baci oko sedam miliona plastičnih kesa. One su najštetnije za okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reciklaža je skupa i teško izvodljiva.
Srbija bi uskoro mogla da se priključi zemljama koje te kese izbacuju iz upotrebe uvođenjem nameta za one koji ih proizvode i podsticanjem proizvodnje biorazgradivih i papirnih kesa. Vlada bi uskoro trebalo da usvoji Uredbu o pomoći proizvođačima kesa koje manje zagađuju životnu sredinu.
Građanin Srbije godišnje u trgovini prosečno uzme hiljadu kesa. Prema statistici svaku koristi tek dvadesetak minuta, posle čega kesa završi kao otpad na ulici, pored puta, na drveću...
Da bi se proizvela emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida, a potrebno je nekoliko stotina godina da se razgradi.
Novom uredbom planirano je da u Srbiji bude zabranjena proizvodnja i uvoz pretankih polietilenskih kesa.
Umesto njih koristiće se deblje plastične kese koje mogu više puta da se upotrebe, biorazgradive i papirne kese. Vranje je prvi grad u Srbiji u kojem su plastične kese zabranjene.
Neki trgovinski lanci u Srbiji koriste razgradive kese već više od godinu dana, ali ih ima i na beogradskim pijacama.
Uredbom je predviđeno da svaki proizvođač razgradivih kesa dobija subvencije od 7.000 dinara po toni.
"Što se tiče troškova proizvodnje ne postoje problemi jer se bitno ne menja postojeća tehnologija proizvodnje, ne podrazumeva ulaganje u nove mašine, podrazumeva ulaganje samo u aditive za razgradnju", rekao je Viktor Grujić, proizvođač kesa iz Batočine.
Ministarstvo ekologije je pre četiri meseca donelo uredbu o taksama za proizvodnju plastičnih kesa, tako će za one koje nisu biorazgradive taksa biti 20.000 dinara po toni, za razgradive plastične kese plaćaće se 10 puta manji iznos.
"Najbolje rešenje je ono rešenje koje će doprineti da imamo što manje kesa koje će biti upotrebljene jedanput, da imamo kese koje ćemo upotrebljavati više puta, da te kese budu biorazgradive, što znači da kad se konačno odlože na deponiju da u roku od godinu ili dve potpuno raspadnu i da nema negativnih uticaja na zemljište i na podzemne vode", rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Kako bi rešile problem plastičnog otpada, zemlje Evropske unije uvele su porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca. Tako je, na primer u Irskoj njihova upotreba smanjena čak za 95 odsto, a slična rešenja prihvatila je i većina drugih zemalja.
