Izvor: Vesti-online.com, 16.Feb.2016, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne predajemo se

Svakog meseca Dejanu Miloševiću, obolelom ratniku iz naselja Čerenac u Vranju, stiže 55 evra od anonimnog dobrotvora N. J. iz Minhena. Tako je bilo i za januar i februar, pa će ovaj nesrećni mladić i njegova majka biti bezbrižniji u ovim zimskim danima oko nabavke preko potrebnih lekova. Bolesti koje su ophrvale nekadašnjeg ratnika napadaju ga i dalje svom žestinom. Sa majkom, 61-godišnjom Vesnom, ovaj 41-godišnjak se s teškom mukom bori da teške posledice iz otadžbinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rata zaustavi ili tek malo primiri.

- Hvala našem dragom dobrotvoru, našem spasiocu, koji nam godinama pomaže. Svaku sreću i zdravlje neka mu podari Bog koji jedini sve vidi i sve zna. Nama je novac preko potreban za lekove, za nastavak terapije i lečenje mojih nogu koje je ispod kolena zahvatila infekcija. Ne mogu da se krećem sam, čak i po sobi, moram lagano, uz pomoć majke. Kad idemo na redovnu mesečnu kontrolu u vranjsku bolnicu, moramo da pozovemo taksi jer je naše naselje Čerenac na samom obodu grada. Nikako da mi zaraste rana. Tome doprinosi i šećerna bolest, zbog koje moram tri puta dnevno da ubrizgavam sebi insulin. Uprkos svemu, optimista sam, ne predajem se... - priča Dejan, hrabri ratnik mučenik.

Njegova majka Vesna je bila u poseti najboljoj prijateljici u vranjskoj bolnici kada su naši reporteri došli kako bi mu uručili prilog dobročinitelja iz Nemačke. Ostavila je Dejana nakratko. Zatekli smo ga kako sluša muziku s tranzistora i održava vatru u šporetu. Struje nema u stanu, a nema ni vode. T

u su kanistri i baloni sa vodom, voštanice zalepljene za limene piksle dogorele do pola. Vesna je od novembra zvanično u penziji, ali još se nije obradovala nijednom čeku za zasluženu penziju i dugogodišnji rad u vranjskom Jumku. Nedugo po poseti Dejanu, pozvala je reportera "Vesti" telefonom da se zahvali i u svoje ime zahvali njihovom anđelu čuvaru, ali i požali na firmu, državu...

- Kad sam dobila rešenje za penziju na od oko 100 evra mesečno, imala sam šta da vidim. Za šest godina odrađenih u Jumku nisu mi plaćeni doprinosi. Žalila sam se, pa je rešenje stopirano. Otišla sam u firmu, molila da uplate, obećali su, pa opet čekam. Neće mi se mnogo povećati penzija, ali zašto da mi ne računaju šest godina mukotrpnog smenskog rada u njihovoj kuhinji - kaže Vesna.

U nastavku razgovora ispričala nam je i o drugim Dejanovim jadima jer taman kad su pomislili da je bolest na njegovoj desnoj nozi konačno zaustavljena i da će mu malo laknuti, pojavila se nova rana i na levoj nozi u predelu stopala.

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Odlazimo redovno kod ortopeda u bolnicu. Očiste mu ranu, brinu se o njemu, ali prođe neko vreme i opet se pojavi neka sluz koja curi iz kostiju. Borimo se da moj sin ne ostane bez noge. Daće Bog - navela je požrtvovana majka Vesna.

Dejan koristi više vrsta antibiotika, masti za vene, vitamine... Sve to košta. Donacije dobrotvora iz Nemačke i drugih dobrih ljudi, koji povremeno pošalju pomoć, idu isključivo na lekove, a ono što ostane je za hranu. Vesna kao vrsna kuvarica izmišlja razna jela kako im ishrana ne bi bila jednolična.

Dejan je svoju ratnu golgotu prošao kao 19-godišnji dobrovoljac iz Srbije u jedinicama Vojske Republike Srpske. Od januara 1994. do februara 1996. branio je srpsku nejač od mudžahedina na prostoru od Višegrada do Sarajeva. Po povratku u Vranje njegovo ratovanje nisu priznale ni Republika Srpska, ni Srbija. Svoja boračka prava nije ostvario ni u jednoj od nadležnih institucija i zato sada muke muči. Obespravljen je i napušten od svih.

Nastavak na Vesti-online.com...