Izvor: Vesti-online.com, 29.Okt.2015, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne može bez zavičaja

Dragan Dace Disić, rodom iz planinskog sela Sekirje kod Vranja, koji živi u Beču ne može bez Vranja i Srbije, zato je u otadžbini redovno dva do tri puta mesečno.

- Sednem u kola u petak uveče u Beču i ujutru sam u Vranju gde mi žive sin i supruga. Spremam se polako da potpuni povratak jer bez svog zavičaja i Srbije ne mogu-kaže Dragan.

Imao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je teško detinjstvo. Otac Mile i majka Mira mukotrpnim težačkim radom jedva su uspevali da svoju porodicu spasu gladi. Dragan je to posmatrao, pomagao ocu i razmišljao kako da pobegne od sudbine siromašnog planinca.

- Otišao sam sa 17 godina, ne javivši se roditeljima. Pronašao sam neke svoje rođake u Vojvodini i počeo da radim kao građevinski radnik. Počeo sam od mešalice i lopate, a dogurao do vrhunskog zidara, teracera, fasadera. Nije bilo lako, ali su dnevnice bile visoke i počeo sam da štedim. O povratku u selo nisam razmišljao - navodi Dragan.

Kad se vratio iz vojske rekao je ocu da neće ostati na selu.

- Imao sam rođake u Švajcarskoj i to je bila moja obećana zemlja. U Švajcarskoj se skrasio u gradu Kisnaht am Rigi. Tamo sam sreo zemljaka iz Sekirja, Blagoja Kesera. Držao je kafanu i puno mi je pomogao da se snađem i nađem posao. Zaposlio sam se kao građevinac, Bog je hteo da svega čega se latim naučim i postanem univerzalan majstor. Prvo zidar, pa sve ostalo. Položio sam i za E kategoriju vozača. Moj rad se video i posla je bilo uvek - ističe Dragan.

Posao nije bio lak. U Švajcarskoj je proveo 12 godina, a od 1996. godine je u Beču.

Svakodnevni rad na skelama doveo je do nezgodnog pada, povrede ramena i glave, ali se Dragan oporavio zahvaljujući boravku u Ribarskoj Banji ispod Velikog Jastrepca.

- Lekovita voda je učinila da sam ponovo zdrav, mada posledice ostaju. Od napornog rada i loših vremenskih uslova pojavile su se neke bolne modre tačke na rukama, ali i to je prošlo na terapijama u Banji. Od prvog boravka u Banji pre 10-ak godina svake godine sam tu, u poslednje vreme tri puta godišnje po 10 dana i tako će biti dok sam živ. Svakog maja, oktobra i decembra, pa se osećam kao meštanin.

Svaki dolazak u Banju iskoristi i za posetu nekom gradu u blizini, kao Kruševcu, Prokuplju, Kraljevu, a posebno odlazi u crkve i manastire koji su u blizini.

- Ovog puta sam posetio Carsku lavru, manastir Žiču i duhovno se osnažio. Pre toga i manastir Svetog Romana u Đunisu. Srce mi je puno, duša se raduje - kaže Dragan.

U Beču ima svoju firmu "S + S", gde radi i rukovodi. Uglavnom angažuje ljude iz svog rodnog kraja, jer u njih ima poverenja, a i vredni su.

Nastavak na Vesti-online.com...