Izvor: Vesti-online.com, 20.Apr.2013, 04:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mleko za bebu stiglo u zadnji čas

Sudbina sedmočlane porodice Jović iz sela Uševce kod Vranja zahvaljujući portalu Vesti" stigla je i do humanih ljudi u Srbiji koji su, iako i sami teško žive, odlučili da im skromnim prilozima pomognu. Ali, za Joviće i to je značajna podrška jer su ljuta sirotinja.

 

KONAČNO SPOKOJNA: Mala Sanja u sigurnom naručju

Najmlađi član porodice, dvomesečna Sanja nedavno je zahvaljujući prilogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Snežane Kankaraš iz Beograda, koja je poslala 5.000 dinara, dobila mleko kojeg u kući danima nije bilo.

- Hvala toj dobroj, nepoznatoj ženi. Odmah smo kupili humanu, jer nemam mleka i ne mogu da je dojim. Nisam imala čime da hranim bebu, plakala je dva dana i pila samo toplu zašećerenu vodu. Mislila sam da će umreti od gladi - kaže mlada majka Suzana.

 

Jovići zahvalni na pomoći

 

Joviće zatičemo oko šporeta u njihovoj nedovršenoj kućici u planinskom selu, pored reke Veternice. Svi su iscrpljeni siromaštvom, hrane nema dovoljno, kao ni tople odeće, pa su često bolesni. Plaše se gripa koji je uzeo maha u kući, a najviše da se ne razboli i mala Sanja.  U porodici niko ne radi, pa nema ni stalnih prihoda. Od pomoći i dečjeg dodatka imaju oko 120 evra i to je za bebu i brašno, za golo preživljavanje. Imaju tri koze, od kojih samo jedna daje mleko. Obrađuju baštu, sade krompir i pasulj i to im je glavno jelo.

  Suzana Jović sa dvomesečnom Sanjom

Dolazimo i donosimo pomoć, odeću i obuću za bebu koju su poslale profesorke iz Vranja, Olivera Kostić i Milica Mitić. Tu je humana 1 koja je kupljena novcem Snežane Kankaraš iz Beograda. Potom, školski pribor, igračke i nešto hrane, dar mališana, brata i sestre, Vukašina i Valentine Pavlović iz Pančeva. Odeća za bebu dar je Javorke Ljubić iz Golemog Sela kod Vranja, kao i nešto odeće za najstariju Stanislavku što je poslala Snežana Đorđević iz Vranja. Čim se nađe odgovarajući prevoz, iz Vranja stiže i alfin šporet na drva, dar anonimnog dobrotvora. Jovići imaju stari šporet, krpljen limom ko zna koliko puta, koji dimi bez prekida.

Mala Sanja plače. Suzana je gripozna, pa se o bebi stara tetka Jagoda. Inače, u kući, u jednoj sobici skupili su se svi: 26-godišnja Suzana sa bebom Sanjom, njena sestra, 28-godišnja Jagoda sa sedmogodišnjom ćerkom Sarom. Pored njih je njihova najmlađa sestra, 12-godišnja Aleksandra koja je, kako kaže uz smeh, "dobra teta" Sari i Sanji. Tu je i glava kuće, 55-godišnji Miodrag Jović, zvani Dača Čuklja, sa suprugom 47-godišnjom Stanislavkom.

POZIV DONATORIMA 

 

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

U kući su omalterisane samo dve sobe. U manjoj su svi jer je toplije. U peći pucketa bagrem, mora da bude toplo zbog bebe. U drugoj većoj sobi su dva kreveta, stoličice i jedan nizak drveni stočić. Tu mala Aleksandra kuva ručak na dotrajalom šporetu. Dimi na sve strane. Čekamo da dobro povuče i dim stane. Vri voda za pranje veša, na bočnim zidovima su klinovi, a na njima kanap na kome se suši veš. O tome brine najstarija Stanislavka.

- Ima nas sedmoro. Supruga, tri ćerke i dve unuke. Po jedna unuka od obe ćerke, a za očeve pitajte njih - kaže, sležući ramenima, Miodrag, koji je odavno bez posla.

- Kriju se kao miševi, briga ih za decu. Ali, kome da se žalimo - viču uglas Jagoda i Suzana.

Beba ne prestaje da plače. Svi trče oko nje. Prva je Jagoda, ona ima, sama kaže, najviše iskustva.

- Suzana je mnogo voli. Hrani je humanom, četiri kutije idu mesečno, to je 3.200 dinara. Treba i više, ali nema se - priča Jagoda.

Kaže sestri Aleksandri da zagreje vodu i sipa je u flašicu kako bi dali Sanji da joj zavaraju grčeve u stomačiću. Beba dobija sledovanje mlake vode i prestaje da plače. Kad prestane njen plač i Jovići su nekako spokojniji.

 

Nekad nema ni za hleb

 

Jovići nas ispraćaju sa rečima zahvalnosti za sve koji su im pomogli:

- Sada smo izbacili prljavo i pocepano ćebe kojim smo pokrivali bebu, takođe i krpe kojima smo je povijali. Muke su sa hranom, ne daju nam u prodavnici na veresiju, plaše se da nećemo platiti. Potrebna nam je humana, kvasac za hleb koji košta 250 dinara, a desi se da nemamo ni toliko. Hvala svima, mnogo su nam pomogli, samo da dete malo ojača, da počne lebac i krompir da jede, zelje i koprive, pa će biti zdravo - poručuju na rastanku.

 

Nastavak na Vesti-online.com...