Izvor: RTS, 09.Okt.2015, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mirković: Brine nesaglasje o besplatnoj podeli akcija

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković kaže da brine što Agencija za privatizaicju i Ministarstvo privrede različito tumače Zakon o informisanju i medijima u delu koji se odnosi na besplatnu podelu akcija zaposlenima.
Govoreći o situaciji u RTV Vranje, gde je radnicima podeljeno oko 33 odsto vrednosti kapitala, Saša Mirković je na skupu u Nišu o privatizaciji medija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rekao da je neobjašnjivo da postoji bilo kakva dilema o tome da se raspodeljuje 100 odsto kapitala ponuđenog na prodaju, javlja Tanjug.

"To je nešto što ne brine samo nas, već što opravdano brine i resorno Ministarstvo privrede i odnosi se na tumačenje Agencije za privatizaciju u pogledu Zakona o informisanju i medijima koji se tiče besplatne podele akcija", rekao je Mirković na panel diskusiji.
Prema njegovim rečima, pet nedelja, koliko traje prepiska o privatizaciji RTV Vranje, nepotrebno je izgubljeno vreme i Ministarstvo kulutre i informisanja želi da se to što pre razreši.
Mirković je rekao da brojke najbolje govore o uspešnom procesu privatizacije medija u Srbiji.
Kada je reč o novinskog agenciji Tanjug, Mirković navodi da aktuelno zakonodavstvo značajno sužava manevarski prostor u pogledu dalje sudbine agencije i dodaje da će Vlada Srbije o tome odlučivati.
"Prema Zakonu o javnom preduzeću 'Tanjug', model po kome je svih proteklih godina i decenija funkcionisala ta novinska agencija, prestaje da postoji 31. oktobra. Besplatna podela akcija je nešto što zakon prepoznaje kao sledeću fazu", rekao je Mirković u Nišu na okruglom stolu "Dokle se stiglo sa privatizacijom medija".
Na dva javna poziva za prodaju kapitala Tanjuga nije stigla nijedna ponuda. Rok za privatizaciju medija u vlasništvu države i lokalnih samouprava je 31. oktobar i ako do tada ne budu prodati njihov kapital se besplatno deli zaposlenima ili će biti likvidirani.
Mirković podseća da zakon o Tanjugu takođe predviđa da će pravne posledice prestanka postojanja tog medija urediti Vlada Srbije svojim aktom.

"To je nešto što sledi kao paralelan proces onome koji se tiče besplatne podele akcija, jer vi ipak morate da odlučite i da definišete stvari vezane za zgradu ili za arhivu koja je izdvojena", ističe Mirković.
Kako kaže, činjenica je da ako za jedan medij nije bilo prvom i drugom krugu interesenata, a pri tom je u drugom krugu cena bila 50 odsto od prve ponuđene cene, onda to dovoljno govori o tome da li postoji realan interes nekoga da kupi taj medij.
Olivera Aranđelović iz Agencije za privatizaciju rekla je da je od ukupno 74 medija, javni poziv za prvi krug objavljen za 50 i da su 22 privatizacije bile uspešne, jedan od kupaca je kasnije odustao, tako da je bila uspešna 21 privatizacija.
Aranđelovićeva je dodala da je u tom krugu bilo 28 neuspešnih privatizacija.
"Za drugi krug bilo je 27 javnih poziva, osam je bilo nesupešno, a za devet medija postupak je u toku", rekla je Aranđelović.
Jedini medij koji ide u treći krug je novosadski Dnevnik, istakla je Aranđelovićeva.
Prema njenim rečima, sa jučerašnjim danom potpisano je 11 ugovora, a danas se potpisuje još jedan.
Diskusiju je organizovala Asocijacija medija koja sprovodi projekat "Novinar kao potencijalni vlasnik i upravitelj medijskog preduzeća".

Nastavak na RTS...