Izvor: juGmedia, 31.Avg.2016, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšijsko dvorište
Leskovac bije Vranje sa 10:0! Leskovački program razbija sadržajima, karakterom, prostorom…
Gledati u tuđe dvorište, u najmanju ruku je nepristojno. Nekada ipak čovek mora i to da uradi. Posebno onda kada nema zle namere, kada je spreman da prizna kako je komšijsko dvorište lepo, čisto, uredno…kako je tu sve na svome mestu.
U takvoj situaciji preleteti okom preko komšijskih taraba itekako je korisno.
Ja sam ovoga puta malkice špijunirao >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << leskovačko kulturno dvorište i uporedio ga sa onim u Vranju. Boga mi, ima tu itekako razlika, pa samim tim i mesta za jednu ovlaš analizu, koja će nekima u Vranju barem malo pomoći da ne žive u zabludama. Pođimo redom:
IME MANIFESTACIJE: „Roštiljijada“? Bravo. Ta manifestacija je odavno leskovački brend koji godinama proizvodi i materijalnu i nematerijalnu korist. Na drugoj strani „Dani Vranja“? E, to nikako ne razumem? Ok „Dani Vranja“ u Briselu, Moskvi, Pekingu…ali „Dani Vranja“ u sred Vranja, to ne razumem. Još manje razumem da Vranje nema ime koje će biti brend.
BROJ PROGRAMA: I jedna i druga manifestacija traju po sedam dana, ali Leskovčanima se nudi 28, a Vranjancima 18 programa. Deset manje, malo li je?
SADRŽAJ: E, tu
Organizatori „Roštiljijade“ Leskovčanima nude Riblju čorbu, Nedu Ukraden. Galiju, Lexington band, Difuznu refleksiju, Latino bend…pa onda ono suštinsko – takmičenje majstora roštilja, a sve obojeno brojnim pratećim sadržajima.
U Vranju kompletan program je „upakovan“ u nekoliko koncerata, nekoliko klasičnih događanja i na nekoliko tezgi smeštenih na desetinu kvadrata glavne ulice. Od zvučnih imena sve se završava na koncertu Petra Mitića (?), neosmišljenom memorijalu majstoru trube Bakiji Bakiću, Etno grupi „Izvor“, publicisti Vanji Buliću…te bendovima “Cardinal Point“, „Southern district“ i „High school rollers“. Pozorišnu predstavu „Igra“ ne pominjem jer je ona deo repertoara; čast knjigama i fotografijama, ali njima tu nije mesto…
Na „Roštiljijadu“ dođe nekoliko hiljada posetilaca iz zemlje i sveta. Ima li južnjaka koji nije osetio njene čari?
Na „Dane Vranja“ dođu slučajni prolaznici i oni koji se tu zadese.
U Vranju se ovaj važan segment života mora drukčije tretirati.
Za početak, razmisliti kako da se vranjska pesma i vranjska truba vrate podno Pržara, tamo gde su im se zadenuli i duh i mit. To bi bio zdrav početak.
Radoman Irić
