Izvor: Vesti-online.com, 02.Okt.2014, 04:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko su srpski majstori za kobasice?

U naselju Gornja čaršija u Vranju ima više starih familija, srpskih i romskih. Jedna od najstarijih su Stanojkovići, poznati po nadimku Žabinci, kasnije svi redom poznati mesari u varoši.

Posebno su bili cenjeni, kao vrsni kobasičari. Doselili su se u Vranje u prvoj polovini 19. veka iz planinskog kraja, Gornjeg Stajevca kod Trgovišta. Daleki predak Stanojko pobegao je od turske osvete i skrasio se u kućici koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je sagradio u blizini reke Odžinke u Vranju. Mnogobrojna familija kasnije je odlazila iz zaduge i gradila kuće po varoši.

Kobasičari iz Vranja

 

- Deda Mladen je bio baštovandžija. Gajeći zeleniš, krompir i kukuruz prehranjivao je porodicu. Otac Pera i majka Olga kuću u Gornjoj čaršiji kupili su 1933. godine od Dobrija Milenkovića, poznatog kovača. Otac Petar je izučio kovački zanat, izrađivao je isključivo potkovice za konje, a za vreme Drugog rata silom prilika postao je mesar. Od kovačkog zanata dan i komad hleba, od mesara nikad gladni, govorio je. On nas je sve učio mesarskom zanatu i umeću, pa smo kasnije zahvaljujući tome uspeli da svi sagradimo nove kuće, oformimo porodice i živimo skromno, ali srećno. Otac je zahvaljući mesarskom zanatu izranio i izveo na put devetoro dece: Dragicu, Dragomira Mireta, Branka, Đoku, Gordanu, Vladanku, Petra i Velimira - pričao je Velimir Stanojković zvani Velja Žaba. Njegovu priču dopunjavao je Petar Stanojković - Pera Žaba. Mire Žaba sa decom

- Mučili smo se. U četiri sati ujutru svi u duvan. Dete sam bio, odem na magarcu, sakrijem se u duvansku brazdu i spavam. Vratimo se kući, a majka Olga viče:

 

"Deco, sedajte na zemlju, da vas vidim sve u krugu". Donese provaru nadrobljenu bajatim hlebom. Provara je bila kozje mleko, prvo posle kozenja. Daju nam kašike, uzmu najveći čaršav, pokriju ga i viču: "Ajde, sad jedite, ko što dograbi". Samo se čuje gde udaraju kašike u kalenicu, a kad se podigne čaršav stomačiki se naduli, puni i siti. Zato smo svi prilježno prionuli na učenje mesarskog zanata, a to je počinjalo od odabira i kupovine stoke, klanja i sređivanja mesa, pa do pravljenja čuvenih žabinskih kobasica. Nisu svi postali čuveni mesari, osim mene to su Mire Žaba i Velimir Žaba, a potom i pojedini naši potomci - kaže Pera.

Sva trojica braće Žabinac bili su majstori za spremanje raznih đakonija od mesa, posebno kobasica, ali među njima i danas se po tom specijalitetu izdvaja Pera Žaba, najpoznatiji vranjski kobasičar. Nažalost, njegova braća Mire i Velimir nisu među živima.

- Nikome neću da kažem recept sve do kraja mog života. Možda i hoću, ali uhvatio sam ruku, kako se kaže u Vranju, i mogu mnogi da ih prave, ali moje su najslađe, prste da poližeš kad ih probaš.. Koristim svinjsko, teleće meso, slaninu i malo kozje za ukus i da ih stegne. Koristim domaća creva i razne začine, ali s merom - ističe Pera.

 

Nadimak zbog bare

Nadimak Žaba potomci su dobili po ocu Peri. Kad je bio učenik prvog razreda u OŠ "Vuk Karadžić", sedeo je pored zgrade i nogama opkoračio potočić. Naišao je učitelj i viknuo: "Pero, što si se tu raščepio kao neka žaba". Čula su deca i Pera je dobio nadimak Žaba.

Nastavak na Vesti-online.com...