Izvor: Vesti-online.com, 19.Apr.2010, 01:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad je Vranje mirisalo na duvan

Idem da sadim duvan, da napravim kuću, govorili su nekada Vranjanci. Danas je srpski proizvođač duvana u kandžama multinacionalnih kompanija koje su pokupovale domaće fabrike, opterećeni kreditima i niskom otkupnom cenom. Sa 8.500 hektara spali su na jedva 5.000 hektara pod duvanom, a o nekadašnjim berićetnim vremenima samo se sa setom govori uz rakijicu i po koju zavijenu cigaretu.

Dok se masovno sadio duvan u Vranju i okolini nema te kuće koja nije znala za Tihomira Mišića >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << (78) zvanog Tika Kontrola. Radio je kao kontrolor sadnje duvana u vranjskom rejonu i bio zadužen za ugovaranje setve, davanje akontacije u novcu da se pospeši proizvodnja i procenjivanje kvaliteta po klasama.

- Sećam se bila je 1964. godina. Moj rejon je bilo Vranje i okolna sela Sobina, Bunuševac, Balinovac i Suvi Dol. Samo u Vranju te godine 1.500 kuća je sadilo duvan. U rejonu je posađeno 18 miliona struka duvana, a predato na otkup dva miliona kilograma suvog duvana.

Otkup je trajao šest meseci, a duvan se merio na dve vage. Celo Vranje je mirisalo na duvan - počinje priču Tika.

Za svakog proizvođača duvana najvažnije je bilo u kojoj će klasi biti primljen na otkupu.

- Znalo se, prva klasa je najbolji duvan, šesta najgori. Bilo je smeha posebno sa starijim ljudima. Oni su čuli za peticu kao najveću ocenu u školi i kad bi njihov duvan procenio kao petu klasu radosno su uzvikivali: "Bravo, sinko, samo tako, neka pomru od muke komšije što me mrze." - smeje se Tika.

Kada bi pošao da ugovara duvan, sa svojom crnom kožnom tašnom i u mantilu, izazivao je najraznovrsnije reakcije.

- Sadnja duvana se ugovarala zimi i kad bih se pojavio u nekom selu, deca su bežala vičući: "Evo ga ide, ponovo ćemo saditi duvan. Što si, bre, došao umesto da na suncu čuvamo ovce i jurimo se po ritovima moraćemo da nižemo duvan po ceo dan."

Stariji ljudi su me dočekivali raširenih ruku, suvo meso, najbolja rakija, vino.

"E, Tiko Kontrolo naša, kad te vidimo odmah nam padne na pamet: leto, hladovina, mi nižemo, pored nas čokanj rakije, lukac, duvan za motanje. Kad se umorimo, okrenemo stražnjicu u stranu i odspavamo 10-ak minuta." - seća se Tika.

Pošto su ugovarajući setvu duvana često gostovali u kući domaćina, kontrolori su u prste poznavali sve familije. Znali su svako čeljade u kući, a u onoj u kojoj se sadio duvan ulazilo se 50 do 60 puta godišnje. Pa se tako seljaci nisu zanimali samo za akontaciju, nego i za udavače iz susednih sela. A bilo je na pretek i udavača i polja pod duvanom.

Najveći proizvođač Nikola - Kole Gogić jednom je Tiki objasnio zašto srpski seljak zazire od akontacije.

- Jesam imućan, ali ako se svima daje akontacija, zašto da ne uzmem. Na primer, 100.000 dinara, ne bih više. Kad stignu, preko stoke ću da ih okrenem, vratim i plus zaradim. Znaš li, Tiko, zašto sirotinja ne može da krene napred. Ne sme da reskira, strah je uzme akontaciju. Umesto da misli da uzme i proširi proizvodnju ona misli kako će padati grad, te neće ništa roditi i propašće - priseća se Tika Gogićevih reči.
Pogledaj vesti o: Vranje

Nastavak na Vesti-online.com...