Izvor: juGmedia, 15.Jul.2016, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST RADNICE „GEOX-a“: Šefica nas maltretira i naziva retardima
VRANJE – „Vi ste Cigani“, „Radićete kako ja kažem ili idete na groblje u Bunuševac“, „Glupi ste i retardirani“, „Ja sam ovde Bog“, samo su neke od reči kojima je šefica organizacije proizvodnje Ticijana Ćesoti, „bombardovala“ radnike u fabrici „Geox“ u Vranju, priča za Jugmediu Gordana Krstić, šefica kontrole kvaliteta šivenja u ovoj fabrici.
Njoj je 11. jula uručen otkaz zbog pokušaja da zaštiti radnike u pogonu „Šivaća“ >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << , ali i sebe od, kako kaže, učestalih i ničim izazvanim histeričnih napada, gospođe Ticijane.
Pored nedavnog pisanja medija o mukama radnika zaposlenih u fabrici „Jura“ u Leskovcu, priča o nehumanim uslovima rada, koja se sve češće vezuje za objekte velikih stranih investitora, od gradskih abera vrlo brzo je postala surova slika realnosti u gradu pod Pržarom.
Nakon brojnih spekulacija, čaršijskih naklapanja i neproverenih priča, informacija o mentalnom zlostavljanju radnika fabrike „Geox“ u Vranju, dobila je svoju potvrdu u liku Gordane Krstić, do nedavno zaposlene u ovoj fabrici.
Predstavnici dva najjača sindikata u Vranju, Ujedinjenog sindikati Pčinjskog okruga i Saveza samostalnih sindikata Pčinjskog okruga, složni su u tome da je potrebno pod hitno oformiti neki sindikat u fabrici, ali da su raniji pokušaji naišli na veliki otpor.
„Da se razumemo, moj otkaz nije okidač za iznošenje istine o torturi kojima su radnici pogona „Šivaća“ bili izloženi od početka otvaranje fabrike. Ja sam nadležnim institucijama prijavila gospođu Ticijani, još dok sam radila u fabrici na mestu kontrolorke kvaliteta šivenja“, započinje svoju ispovest ova pedesetogodišnjakinja, vedrog duha uprkos svim nedaćama sa kojima se susrela.
„ Ja sam vranjskoj policiji podenela prijavu protiv Ticijane 31. marta 2016. godine za maltretiranje na radnom mestu“ kaže Krstić i navodi razloge svog poteza.
Nekontrolisana histerija, neprirodno ponašanje koje se menjalo po nekoliko puta u jednom satu, konstantna dreka i vika na zaposlene u pogonu koja je često bila propraćena pogrdnim i uvredljvim rečima koje ne bi da citira iz pristojnosti. Govorila je, kaže Krstić, „Vi ste Srbi Cigani“, „Radićete kako ja kažem ili idete na groblje u Bunuševac“, „Glupi ste i retardirani“, „Ja sam ovde Bog“.
„Jednom prilikom kada sam rekla da jedna od radnica mora da ide u WC, vrlo drsko je odbrusila rečima „neka piša tu, neka stavi pampers ispod nje i neka piša“ , priseća se Gordana i dodaje da se Ticijana jednom prilikom popela na trpezarijski sto u menzi, dok je trajao ručak, da je stajala ljudima nad spremljenim jelom kako bi rekla nešto što joj je palo u tom trenutku na pamet.
Gordana u poslovima organizacije ima dosta iskustva, radila je poslove vezane za pravljenje obuće punih 18 godina. Nakon propasti nekadašnjeg vranjskog giganta „Koštane“, sinonima nekadašnje Jugoslavije za kvalitetnu obuću, radila je kod manjih privatnika i sa ushićenjem prihvatila poziv iz „Geoxa“ za čije potrebe je radila od početka 3. novembra, da bi nakon četiri meseca potpisala i ugovor o radu.
„Ubrzo sam shvatila da tamo vlada haos u proizvdonji, prema radniku se ne odnose ni sa mrvom poštovanja. Njihova filozofija rada je pogubna za sam proces koji vrlo dobro poznajem s obzirom na iskustvo. Njima je važno samo da radnik bude za svojim radnim mestom poput neke statue, bez obzira na to da li ima posla ili ne. Dešavalo se da radnici danima sede nezaposleni, samo sede tamo i čekaju kraj radnog vremena“ priča Krstić.
Prema njenim rečima odnosi sa Ticijanom su od početka bili neljudski, ali se ona ipak držala, zbog svoje jake psihe i stavova. Stvari su se dodatno zakomplikovale kada je Ticijana nakon boravka u „Geox“ fabrici u Albaniji, nekako umislila da Gordana hoće da preuzme njenu poziciju. Od tada su se pojačali pritisci i verbalni napadi na nju ali i na sve sa kojima je bila u kontaktu uz pretnju otkazom.
Od izvora bliskom policijskoj istrazi saznajemo da postoje prijave sličnih iskustava radnika u Geoksu, zbog čega su često ambulatna kola išla do lokacije na kojoj se nalazi fabrika, ali zbog osetljivosti teme nije smeo da daje više detalje. Iz PU Vranje, kratko nam je saopšteno da se za sve podatke obratimo Osnovnom javnom tužilaštvu.
„Počela sam poput mnogih radnika u pogonu da pijem lekove za smirenje. Svoje nezadovoljstvo prenosila sam kući, sedela kao zombi, gledala u jednu tačku i vukla cigaru za cigarom. Propadala sam i psihički i fizički, dok nisam odlučila da je moj život vrednija od nekog tamo posla“
Krstić kaže da je i uprava bila upoznata sa čudnim ponašanjem Ticijane Ćesoti, da je vrlo često i sa njima dolazila u sukob, nakon čega bi joj bilo loše, zbog čega je hitna pomoć dolazila nekoliko puta, ona plakala, da bi joj na kraju sve bilo oprošteno.
„Meni ovo u 50 godina nije trebalo, ali nisam mogla da posmatram svoje nekadašnje kolege i mlade ljude koji okapavaju na poslu prekovremeno, pod stalnim pritiskom zbog nekih normi, što je sve bila posledica neorganizovanosti. Bili su pokušaju još nekih radnika koje su se žalile rukovodstvu na ophođenje Ćesoti prema radnicima, ali su svi dobili otkaze“.
Gordana je u zgradi Policijske uprave u Vranju, Odsek za strance, dala i potpisala izjavu ali kako kaže, stekla je utisak da niko ne želi taj predmet u svojim rukama.
„Kao da svi znaju šta se dešava ali ćute“ sumnjičava je Krstić.
Nakon te izjave za nju počinje pakao na poslu. Prvo su je sklonili sa svih poslova iz proizvodnje, tako da je zapravo uzalud dolazila na posao, jer nije radila. Iz uprave joj je rečeno da su upoznati sa ponašanjem Ticijani, da Krstić uzme odmor, a da će oni da reše taj problem u međuvremenu .
„Na moje pitanje u vezi situacije, rečeno mi je da je sve u redu, da nakon odmora pičinjem da radim 1. juna , kao i da je to dogovoreno sa direktorom Markom Baziljom. Pre isteka roka , kako nije bilo odgovora, insistirala sam da mi odgovore kada ću početi sa radom, tada sam i dobila odgovor pravnika firme koji mi je uz izvinjenje preneo odluku upprave da moje radno angažovanje prestaje“ govori Krstić sa uverenjem da je otkaz dobila, jer nije htela da se povinuje njihovom sistemu rada koji obuhvata maltretiranje radnika i dodaje interesantnu činjenicu.
„Meni je poštar uručio otkazno rešenje koje nisam potpisala i radnu knjižicu nakon 72 dana, jer se u rešenju kao datum mog otkaza navodi 1.05.2016. godine. To je totalno nelogično jer sam ja primila platu i nakon tog datuma, dok sam bila na bolovanju.Osećam se prevareno, oni su kupovali sebi vreme, zamajavali me i nakon isteka roka za podnošenje žalbe koji iznosi 60 dana, vratili mi knjižicu , jer su znali da nakon toga nemam nikakva prava za pravni lek“ jada se Krstić.
Ovaj slučaj nije usamljen, još jedan radnik koji nije želeo da bude imenovan, kaže da je takva situacija u svim pogonima. Skoro sa suzama u očima prepričava da od početka rada u ovoj fabrici redovno ispija lekove za smirenje, a da se nervoza odražava na njegovo psihičko stanje.
„Svi mi polako propadamo, od premora gubimo telesnu težinu. Nemamo kome da se žalimo, ćutimo, pokušavamo da se izborimo sa tim, ipak, nekima je ovo jedina šansa za posao koju su dobili za protekle 10 godine“ , govori ovaj radnik, koji je poput mnogih imao velike nade sa novim, često jedinim poslom.
Fabrika “Geox” trenutno broji 1166 radnika, od čega je 573 angažovano na određeno, a 543 na neodređeno vreme. Prosečna plata radnika u pogonima kreće se od 24. 000 do 37.000 dinara
Gordanu, pak usrećuje činjenica da je imala podršku porodice, bez koje ne zna kako bi podnela čitavu situaciju.
„Moj sin, kazao mi je jedne večeri da nikakav posao nije vredniji od mog osmeha, kao i da će ako treba on raditi u tri smene, kao i da nam ne trebe posao u kome će porodica ispaštati zbog bahatosti nekog stranca“.
Inspekcija: Radnici se žalili na neplaćeni prekovremeni rad
Šef odseka Inspekciji rada, Milentija Stojanović kaže da je u toj službi bilo nekih prijava radnika “Geoxa” , ali da su sve one vezane za prekovremeni rad.
“ Po tim predmetima postupala je moja kolegenica koja je sada na odmoru, ne znam šta je utvrdila, ali znam da prijava za maltretiranje nije bilo.” tvrdi Stojanović i dodaje da procedura u slučajevima maltretiranja zasniva na prijavi imenovanim licima za bezbednost u firmi i sindikatima.
A ukoliko je mobing izvršen od strane direktora, stranka se obraća direktno sudu.
Milan Zdravković
