Izvor: Politika, 28.Sep.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevinska dozvola za mesec i po
Od primene novog Zakona o planiranju i izgradnji u Novom Sadu dozvole izdavane za 90 dana, a u poslednje dve godine čekanje je prepolovljeno
U Beogradu je u poslednje dve godine izdato 88 građevinskih dozvola, u Novom Sadu 644, u Šapcu 398, a u Vranju je samo tokom 2011. godine izdato 16 dozvola.Ogromne nesrazmere između gradova u brzini i boju izdatih dozvola, prema objašnjenju Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, uzrokovane su nepostojanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planske dokumentacije i kapacitetom lokalne administracije.
Ali, pošto su sve lokalne samouprave u nekoj od faza donošenja lokalnih prostornih planova, on očekuje da će Srbija do kraja ove godine biti „pokrivena” planovima, što je preduslov za brže izdavanje građevinskih dozvola.
–U Beogradu, u kome se najviše gradi, ima mnogo nerešenih imovinskih odnosa. Do kraja ove godine on će dobiti plan generalne regulacije, na osnovu koga će moći da se izdaju građevinske dozvole – rekao je juče Dulić na okruglom stolu posvećenom dvogodišnjici primene Zakona o planiranju i izgradnji i najavio, bez obzira na sve primedbe, da se taj propis više neće menjati.
On smatra da su zakonska rešenja dobra i da ona nisu zaustavila izdavanje građevinskih dozvola.
– Za dramatičan pad građevinskog sektora isključivo je kriva mala potražnja i velika ekonomska nestabilnost– istakao je Dulić.
Privrednici su ukazali da Srbija strane investitore može privući samo ako im ponudi kvalitetnije i jeftinije usluge od susednih zemalja. Ali uprkos tome, kako je reko Ernst Bode, član Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, naša zemlja se po brzni izdavanja dozvola i dalje nalazi na samom dnu godišnje liste Svetske banke.
Ministar je na to odgovorio da je ovim zakonom skraćeno vreme i umanjen broj procedura, ali se njime ne može uticati na cenu izdavanja dozvole. Jer, kako je objasnio, kod nas u troškove ulazi i cena naknade za izgradnju infrastrukture, dok se u drugim zemljama obračunavaju samo administrativne takse.
– Nismo zemlja koja može unapred da gradi infrastrukturu, pa posle da je naplaćujemo, i zato ćemo još dugo biti na dnu te liste – rekao je Dulić.
Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, potvrdio je da je skraćeno vreme za dobijanja dozvola, ali da je administraciji trebalo vremena da se uhoda. On je naveo da su tokom prve godine primene zakona dozvole izdavane za 90 dana, ali je u poslednje dve godine vreme prepolovljeno.
– Kada imate prave ljude na odgovornim mestima, problemi se brže rešavaju. U suprotnom, predmeti se ostavljaju po strani – rekao je Pavličić.
Upravo to držanje predmeta u fiokama, odnosno nečinjenje i ćutanje administracije, prema rečima Ace Popovića, iz Privredne komore Srbije, investitore uvlači u stečaj i pravi od njih taoce bankarskog sistema. I Dragana Čukić, direktorka „Delta ril estejta”, složila se da administracija ne poštuje rokove i navela da još nikada nisu završili svu „papirologiju” u zakonskom roku.
– Svesni smo da nemamo savršenu administraciju, nismo odrasli u Švajcarskoj ili Švedskoj. Od stepena nekontrolisane korupcije došli smo u situaciju da administracija beži od posla da ne bi bila optužena za korupciju. Hiljade je službenika koji beže od rešenja problema, jer neće da završe u zatvoru – odgovorio im je Dulić.
Predstavnici „Delta ril estejta”, Luke Beograd, advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća, najviše su sa ministrom polemisali oko konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Skrenuli su mu pažnju da je administracija ovu novinu prilično nespremno dočekala, da je investitorima trebalo dati mogućnost izbora da li će ostati korisnici ili će steći svojinu na zemljištu, i da nije definisana stopa po kojoj će se vršiti konverzija.
Dulić im je odgovorio da je uredba tri puta menjana da bi taj postupak bio pošten, predvidiv i efikasan. On smatra da se u tome uspelo i da cena konverzije ne bi trebalo da bude smetnja za dalje planiranje investicije.
– Sva pitanja se svode na jednu tačku, a to je Luka Beograd. Pozivam Luku Beograd da uđe u postupak konverzije ili da sačeka drugu vlast, koja bi ukinula konverziju – rekao je Dulić.
Iz Luke su mu odgovorili da su zahtev podneli, ali im je previsoka cena od 2,5 milijardi evra, koliko je licitirano u medijima da treba da plate na ime konverzije. Dulić se nije složio sa tom procenom i nije hteo više da polemiše.
M. Avakumović
-------------------------------------------------------------
Kreditu u švajcarcima produžiti rok
Korisnici kredita koji imaju problem sa otplatom kredita indeksiranih u švajcarskim francima trebalo bi da sa svojom bankom dogovore produženje roka otplate čime bi se mesečna rata umanjila, savetuje portal kamatica.kom.Pritome bi trebalo da insistiraju da banka ne naplaćuje troškove naknadne obrade, da se ne povećava kamata i ne menjaju uslovi prevremene otplate.Analitičari ovog portala podsećaju da većina banaka u Srbiji još nije ponudila predloge rešenja kojima bi svojim dužnicima olakšala otplatu.
Za primer koji ilustruje ovakav način prevazilaženja problema uzet je kredit od 20.000 franaka, odobren na deset godina, sa kamatom od 8,5 odsto. Kredit je otplaćivan četiri godine. Ostalo je još šest godina otplate, a ostatak duga iznosi 13.500 franaka. Kada bi korisnik kredita produžio otplatu sa šest na osam godina mesečna rata bi mu bila manja za 53 švajcarskih franaka, odnosno za 4.500 dinara po trenutnom kursu, a ukupno bi za ovu olakšicu platio 840 švajcarskih franaka više. Kada bi produžio otplatu na 10 godina, mesečna rata bi mu bila manja za oko 80 švajcarskih franaka, odnosno za oko 6.720 dinara.
Građani bi, ukoliko imaju problem, trebalo da sa bankom koja im je odobrila kredit, dogovore produženje roka otplate, i to po šemi u ovom primeru.„Malo je verovatno da će banke same ponuditi fiksiranje rata u dinarima ili evrima. Čak i da ponude takvo rešenje, već sada je problem mesečne otplate veliki”, upozoravaju analitičari.
Predlog ’kamatice’ za kredit u švajcarcima je da se pre svega građani informišu redovno o dešavanjima kao i da reaguju ukoliko se kamatna stopa kredita poveća bez razloga.
U Srbiji je procenat onih koji imaju kredite u švajcarskim francima 12 odsto, što je daleko manje nego u nekim zemljama regiona, poput Hrvatske i Mađarske gde je ovaj broj značajno veći i iznosi 40 odsto.Vlade tih zemalja su naredile bankama da fiksiraju obračunski kurs franka, a razliku naplate kasnije. U Srbiji nije doneta takva mera, umesto toga guverner NBS Dejan Šoškić dao je nekoliko predloga – produženje roka kredita kada je to moguće, fiksiranje rate na neki određeni period, a nakon toga nastale razlike rasporediti na preostale rate, konverzija preostalog duga kredita u drugu valutu.
Centralna banka Švajcarske je uvela okvirnu vrednost franka od 1,2 franka za evro u okviru koje će merama održavati kurs i može se očekivati da taj okvir bude fiksiran na godinu dana.Portal kamatica.com ocenjuje da se i pored toga „ne može očekivati da će franak značajno početi da pada u odnosu na evro sve dok se u EU ne prevaziđe dužnička kriza”. „Prognostičari očekuju veoma blagi pad. Dalji rast franka ekonomije najrazvijenijih evropskih zemalja teško bi mogle da istrpe”, ukazuju analitičari ovog portala.
Tanjug
objavljeno: 29.09.2011.
Pogledaj vesti o: Vranje
