Izvor: RTS, 14.Avg.2019, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani (ne)oprezno daju lične podatke
Iduće nedelje počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Statistika pokazuje da lične informacije najčešće dajemo bankama, zdravstvenim ustanovama, a često ih ostavljamo i na internetu. Da li su građani svesni rizika i na koji način ustanove čuvaju lične podatke klijenata, proveravale je u Vranju Danica Mirić.
Korisnici društvenih mreža najčešće sami postavljaju lične >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << informacije, materijal koji spada u domen privatnog. Tako oni nesvesno, a direktno pružaju mogućnost da se njihovi lični podaci zloupotrebe. Platforme društvenih mreža i drugih sajtova na taj način prikupljaju informacije.
Jedinstveni matični broj građani najčešće ustupaju bankama ili drugim institucijama. Kod lekara, na primer, pored osnovnih podataka, u evidenciji je i dijagnoza, istorija bolesti.
"Te podatke, samo deo, možemo dati zvaničnim državnim organima na njihov zvanični zahtev, sudskim ili policijskim organima, ali pacijenti Zdravstvenog centra u Vranju mogu biti savršeno sigurni da će podaci koji se tiču njihovog ličnog statusa, oboljenja ili nekih ličnih stanja, biti sačuvani kod nas i neće biti zloupotrebljeni u neke druge svrhe", kaže Nebojša Ljubić, načelnik pravne službe Zdravstvenog centra u Vranju.
Pravo na zaštitu podataka o ličnosti ima svako, a Zakonom se, između ostalog, uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka.
Pogledaj vesti o: Vranje
