Izvor: Studnel.com, 31.Mar.2016, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad u kome je literatura istina života
To Vranje sa amamom u kome se Sofka kupala i pvi put zaplakala, to Vranje vrlo egzotičnih običaja i velikih strasti – nikada nije u potpunosti iščezlo. Za vreme Borine nedelje ono omamljuje još jačim žarom i vraća u davna vremena.
A kada se uputite ka krajnjem jugu Srbije, nekako se samo od sebe nalaže da posetite i Manastir Svetog Prohora Pčinjskog. Zdanja ovog manastira, smeštenog na šumovitim >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << obroncima planine Kozjak, čine da se osećate rasterećeno i bezbedno.
Foto: Milica Vukić
O bogatstvu životnih umetničkih motiva na tlu Vranja najbolje svedoči Muzej kuća Bore Stankovića u Baba Zlatinoj ulici. Šetajući tom ulicom, kao da smo odnekud ponovo čuli klepetanje nanula i šuštanje šalvara raskošnih lepotica iz Borinih saga.
Naći se na mestu koje je bilo ognjište za stvaranje velike poeme o čoveku oplemenjuje i potkrepljuje. Čini da bar na trenutak pobegnemo od užurbane i hladne svakodnevnice.
Foto: Milica Vukić
Studenti Filozofskog fakulteta imali su i tu čast da bar na jedno popodne osete kako je to biti deo Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije. Komandant, brigadni general Zoran Lubura nadahnuo nas je prezentacijom o samoj Četvrtoj brigadi. Predavanje, a kasnije i poseta Spomen-sobe, jedinstvene u Srbiji, ostavili su me bez reči. Kada sam izašao iz kasarne, osećao sam se ponosno, opisuje Nemanja Anđelković, student istorije. Svoje impresije o poseti Spomen-sobe otkrio nam je i predsednik parlamenta Filozofskog fakulteta Vladimir Filipović: Posebno zadovoljstvo mi je što su ljudi iz Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije otrgli od zaborava sećanje na srpske stradale vojnike od srpsko-turskih ratova do rata 1999. sagradivši Spomen-sobu, koja odiše istorijom i patriotizmom i čuva od zaborava dela ljudi koji su dali život za slobodu naše zemlje. Domaćini su studentima priredili i specijalno uživanje u vojničkom ručku.
Foto: Milica Vukić
Najživopisniji prizor Vranja videli smo sa vrha izletišta Pržar. Deluje kao da spava, uljuljano u svojoj kotlini i okruženo planinama, a zapravo je riznica najlepših priča.
Finalna noć Borine nedelje bila je naša poslednja stanica. Književno priznanje Borisav Stanković dobio je Milisav Savić za roman La sans pareille, ljubavni roman sa dodacima. Predsednik žirija i dekan Filozofskog fakulteta prof. dr Goran Maksimović objasnio je da je nagrađeno delo i uopšte autorski opus Milisava Savića, napisan u veoma snažnoj tradiciji savremene srpske proze.
Lep je osećaj biti u Vranju, u kome je teško razlikovati ono stvarno i ono Borino. Ovde se stvarnost i literatura neprestano mešaju, ne smetajući jedna drugoj. U Vranju se čovek oseća ušuškan, zaštićen, mažen i voljen, kao da se nalazi u nekoj od gazdinskih kuća. Svet nam ovde u Vranju dođe kao prijatno mesto vredno življenja, dočarao je Milisav Savić svojom završnom besedom.
vranjebora stankovicfilozofski fakultet nis
