Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2015, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunjo moja... voće zapostavljeno
Proizvodnja dunje u Srbiji na najnižoj je koti u poslednjih pola veka. Zadržala se na manjim parcelama i okućnicama širom Srbije, a većih zasada ima sporadično na nekoliko lokaliteta u Vojvodini, centralnoj Srbiji i u južnoj Srbiji u okolini Vranja.
Propadanje zasada u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, zbog niskih cena i žestokog napada bakteriozne plamenjače nateralo je proizvođače da se okrenu manje ugroženim profitabilnijim vrstama.
Pojava ervinije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i monilije cveta najviše se manifestuje početkom maja kada su učestalije padavine, a voćari zakasne sa zaštitom. To su ujedno i razlozi zbog kojih proizvođači izbegavaju gajenje dunje u svojim voćnjacima.
"U takvim slučajevima, posle napada ervinije, sve napadnute grane treba da se iseku do zdravog mesta, iznesu iz zasada i spale, a zasad tretira bakarnim sredstvima. To je jedina zaštita trenutno u borbi protiv ove bakterioze", kaže za RTV doktor poljoprivrednih nauka Rade Miletic, naučni savetnik u Institutu za voćarstvo u Čačku.
Sortiment dunje relativno je skroman u odnosu na druge voćne vrste.
U Srbiji su najzastupljenije leskovačka i vranjska dunja.
Doktor Miletic savetuje odabir upravo ove dve sorte jer leskovačka dunja delimično je samoplodna u kombinaciji sa vranjskom, dobijaju se izuzetno visoki prinosi, odnosno stepen oplodnje je skoro maksimalan.
"Prvenstveno to je leskovačka i vranjska dunja u odnosu sedam prema jedan. Taj odnos, na svakih sedam sadnica leskovačke dolazi jedna sadnica vranjske. To je kombinacija koja se Široko primenjuje u Srbiji", objašnjava Miletić.
Dunja je voćka toplijeg podneblja i sa uspehom se može gajiti do 800 metara nadmorske visine. Bolje podnosi sušu od jabuke i kruške i zahteva plodno i rastresito zemljište.
"Šezdeset i vise procenata poljoprivrednog zemljišta Srbije je kisele reakcije, što nam nameće mere katalizacije kojima se ph vrednost povećava, a voćka je u situaciji da apsorbuje iz zemljišta sve raspoložive mineralne materije koje su neophodne za njen metabolizam", tumači doktor Miletić.
Najveći proizvođač dunje je Turska, sa 135 hiljada tona godišnje, dok Srbija proizvede svega sedam hiljada tona.
Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre deset godina, ali manje nego osamdesetih godina prošlog veka
Isplativost gajenja dunje počinje sa njenim prvim plodovima, a to je u trećoj godini, dok maksimalan rod proizvođači mogu da očekuju tek posle 10 godina.
Pogledaj vesti o: Vranje
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
