Izvor: Politika, 17.Mar.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada je gorelo Gnjilane
Srbi nisu poželjni, pa žive u okolnim selima i kolektivnom smeštaju, dok im kuće u rodnom gradu zvrje prazne
O stradanju preostalih Srba 17. marta 2004. u Gnjilanu malo se moglo čuti i pročitati. U odnekud dirigovanom šestočasovnom nasilničkom piru nekoliko hiljada mladih Albanaca, tog dana je linčovan profesor Slobodan Bobi Perić. Razjarena rulja nije poštedela ni njegovu majku Anku. Lečena je u Vranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Nišu, ali se ubrzo čulo da je podlegla teškim povredama. Još 52 osobe u gradu brutalno su pretučene, a dvoje ljudi je umrlo od posledica preživljenih strahota. Tada su gorele 22 srpske kuće, na desetine je kamenovano i poharano, prognano je preostalih 98 srpskih porodica sa 237 članova.
– Bombardovanje u Gnjilanu preživelo je oko 16.000 Srba – seća se Ratko Stoiljković, profesor književnosti i novinar u penziji – Praćeni ravnodušnim pogledima američkih vojnika u tih nekoliko junskih dana, izbeglo je više od 7.000 Srba i većina od oko 6.000 Roma. Na spisku Crkvenog narodnog odbora 2001. godine bilo je samo oko 700 imena. Posle 17. marta u grad vratilo se oko 70 srpskih duša.
Stoiljković je to verno opisao u svojoj knjizi „Kad je Gnjilane gorelo”, navodeći potresna kazivanja zlostavljanih Perića, Dabića, Pavića, Stanojevića, Ilića, Ivkovića, Cuckića, Đorđevića, Živića, Savanovića" Opisana je i hrabrost Šilovčana, koji su svojim telima sprečili nasilnike da prodru u selo. Ali i čojstvo nekih Albanaca, koji su, rizikujući svoje živote, skrivali i štitili komšije Srbe i njihove kuće.
– Posle martovskog nasilja obnovljeno je 15 popaljenih srpskih kuća – svedoči Stoiljković. – Samo u dve su se vratili vlasnici, od kojih je jedna u međuvremenu napuštena. Jedan od povratnika je crkvenjak Vlastimir Đorđević, kome je, dok je bio u crkvi, dom opet poharan. Preostali Srbi svakodnevno se okupljaju u crkvenoj porti, u ćevabdžinici kod Spire i razmenjuju novosti. Nedavno je Ivica Todorović dobio kćerku, prvo dete, ali je s kolegom Ljubišom Đorđevićem ostao bez posla u gnjilanskom ogranku OEBS-a, pa namerava da proda kuću i sa majkom Đurđom i sestrom Slavicom napusti rodni grad. Njegov brat Saša sa porodicom je u Norveškoj.
Povratnici u Gnjilane nisu pošteđeni napada. Pre neki dan je oskrnavljen grob tek sahranjene žene. Zato što od većine nisu poželjni u svom rodnom gradu, Srbi iz Gnjilana žive kao podstanari u okolnim selima ili su u kolektivnom smeštaju u Šilovu, dok im novoizgrađene ili renovirane kuće u rodnom gradu zvrje prazne.
Danas će se 29 srpskih porodica sa oko 60 članova u Gnjilanu setiti stradalih komšija 17. marta 2004, ali i više od 300 svojih sunarodnika koji su u Kosovskom Pomoravlju od juna 1999. do kraja 2000. kidnapovani i pobijeni. Njima u spomen, u Gnjilanu kakvog više nema, zapaliće sveću u crkvi Svetog Nikole.
Aleksandar Mikavica
-----------------------------------------------------------------
Pretučeni Srbin nema para za lečenje
Kosovska Mitrovica – Bojan Pešić (28), iz Paralova, sela u gnjilanskoj opštini, koga su u ponedeljak ujutru, nadomak kuće brutalno pretukla dvojica Albanaca, nanevši mu teške povrede glave bejzbol palicama, nema novca za pregled skenerom.
U telefonskoj izjavi za „Politiku” vidno potresen Bojan kaže da ima jake bolove u glavi i da mu je u bolnici u Lapljem Selu rečeno da b odmah morao da ode na pregled u Nišu ili Beograd.
„Sa suprugom i dvoje maloletne dece živim od minimalca od 11.000 dinara što je nedovoljan i za najosnovnije životne potrebe. Baba i deda u čijoj kući živimo u Paralovu nemaju novca da mi pomognu”, kaže za naš list Bojan Pešić.
On je automehaničar po struci, a do rata je radio u „Kosmet prevozu”. U toku NATO bombardovanja 1999. godine teško je stradao i do sada je prošao 10 operacija.
O incidentu koji se dogodio u ponedeljak ujutru Bojan priča:
– Vraćao sam se kolima od rođaka i zaustavio se na mostu, pošto mi je crni „golf” preprečio put. Dvojica muškaraca su me izvukla iz auta i počela da me udaraju bejzbol palicama. Niko me se nikada nisam zamerio, tako da ne znam šta bi moglo da bude motiv ovako mučkog i brutalnog prebijanja.
Dragan Nikolić načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga ovaj napad kvalifikuje kao „sinhronizovanu i kontinuiranu akciju” albanskih ekstremista sa ciljem proterivanja Srbi sa prostora Kosovskog Pomoravlja. Nikolić dodaje da lokalna samouprava nema para da pomogne Pešiću, jer je „Beograd sve izvore prihoda ukinuo srpskim lokalnim samoupravama u ovom delu Kosmeta”.
B. R.
[objavljeno: 17/03/2010.]
