Izvor: BujanovackiGlas.info, 07.Jan.2018, 21:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Sreća, ama malo

Posle demobilizacije iz avijacije JNA, zbog zdravstvenih razloga, Vlado Rakovački se zaposlio kao tržišni inspektor u Opštini. Ojačao snagom, prihvatio život sa lepe strane. Posle obilaska punktova na pijacama, obično bi zaseo u kafani “Balkan” sa nerazdvojnim prijateljima Svetom Dimkovićem, šefom ispostave Socijalnog osiguranja iz Vranja i Bujanovcu i Nurkom Sulejmanijem, nekada rudarskim tehničarem (a posle dugo godina sindikalnim rukovodiocem). Uživali bi u piću, mezetlucima, lepoj pesmi. Ni jedan nije mnogo mario šta će reći pretpostavljeni. Istina, Nurko je odavno bio penzionisan.
Njihovo drugovanje imalo je neki poseban šarm. Bile su to priče bez zlobe – šale, dosetke. Jedna od njih i danas ima aktuelnost. Navodno, krenuo Vlada sa jednim Šiptarem, poznatim nakupcem stoke, prema stočnoj pijaci. Vodi ga Šiptar nekim sporednim putem, potiho ga ubeđujući za neku uslugu. Odjednom, umalo Vlado da pogazi neki plavi koverat. Zastade, sagnu se, podiže koverat i otvori ga. U kovertu nekoliko papirnih novčanica, bez poruke. Odmahuje Vlado glavom, začuđen. Posmatra Šiptar Vladino reagovanje pa će radosno:
– Gospon Vlado, tvoja sreća, tvoja sreća!
Ma, jeste moja sreća, samo malo para – ozbiljno odgovori Vlada.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...