Izvor: B92, 20.Feb.2011, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brže ćemo do Jadrana nego do Vranja
Novi Sad -- Srbija, uprkos obećanjima, još nije kompletirala čak ni saobraćajni Koridor 10, koji je najkraća veza severozapadne Evrope sa jugom i jugoistokom kontinenta.
Pre bezmalo 15 godina je "desetka" na Trećoj panevropskoj konferenciji u Helsinkiju uvrštena među ključne transportne koridore, i od tada Srbija više nije, bar formalno, bela mrlja na saobraćajnoj karti Evrope.
Međutim, još uvek se ne zna kada će vozači duž tog koridora imati uslove u najmanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ruku onakve kakvi ih očekuju u zapadnom nam komšiluku. Jeste da se Hrvatska zadužila, ali zato po „avionskim pistama” od naše granice do Jadrana stignete za manje od pet sati!
Istovremeno, (pre)zaduženi smo i mi, pa se i dalje truckamo duž ključnih saobraćajnih linija, a o tome koliko naši autoputevi zaista opravdavaju svoj naziv – ne treba trošiti reči.
Koridor 11 - običan lokalni put
Država je započela i izgradnju autoputa prema južnom Jadranu, koji još uvek nosi oznaku lokalnog puta E-763, a koji svi u Srbiji uporno nazivaju koridorom 11, ne bi li se lakše privukle pare međunarodnih fondova. Ukupna dužina od Beograda do Požege preko Lajkovca, Ljiga i Čačka iznosi 148 kilometara, a do granice sa Crnom Gorom ima još 107 kilometara. Krajem jula prošle godine ugovorena je izgradnja 12,5 kilometara od Uba do Lajkovca s PZP Beograd, Putevima Užice i Planumom na rok od 16 meseci, a iz budžeta i sredstava NIP-a je planirano 8,5 milijardi dinara.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić ponovio je pre neki dan, obilazeći radove duž Koridora 10, kako je ove godine u planu izgradnja oko 180 kilometara autoputa od Subotice preko Novog Sada, Beograda i Niša do Dimitrovgrada i Vranja, sve uz ko zna koji put izrečenu tvrdnju da će Koridor biti završen do 1. maja 2012.
U Preduzeću „Koridori Srbije” su na istom talasu, pa kažu da završetak projektovanja autoputeva otvara preostala gradilišta na Koridoru 10. Novac je, kažu svi, obezbeđen.
Kada je preuzeo Ministarstvo za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić je izjavio da je "država stala” iza kompletiranja Koridora, a kao dodatnu garanciju da će tako biti naveo je to što je predsednik Srbije Boris Tadić na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu.
Međutim, umesto obećanih 250 kilometara, do danas je izgrađeno svega 50-tak: po 20 na jugu i severu i desetak oko Beograda. Radovi idu sporo, a rokovi se neprestano produžuju – deonica od Horgoša do Novog Sada trebalo je da bude gotova za devet meseci, pa je onda sve prolongirano za čak pola godine! Očito nešto ne štima.
Ako je Srbija i bila u besparici do 2000. godine zbog Miloševića, izolacije, sankcija, bombardovanja, poslednjih 10 godina otvorena su joj sva vrata međunarodnih finansijskih institucija. Ka našoj zemlji slile su se milijarde evra, ali se to na putevima ne vidi. Uz to, sve vlade u protekloj deceniji dobile su kredite koje su tražile za saobraćajnu infrastrukturu i već ih otplaćuju, ali ih ne koriste! Zašto?
Kada su potpisivani ugovori s međunarodnim finansijskim institucijama o tim kreditima, Srbija se obavezala da će snositi sve pripremne troškove, koji podrazumevaju projektovanje i eksproprijaciju. Dakle, ko god tvrdi kako novac za izgradnju nije sporan, u pravu je, ali „zaboravlja” da kaže da u drugom grmu leži zec. Nije pomoglo ni to što je za taj posao promenjen zakon po kome se zemljište preko koga treba da prolazi autoput nije moralo obavezno platiti, već se moglo i zameniti.
Za eksproprijaciju 130 miliona dinara umesto evra?
Zapravo, za tu je namenu malo para obezbeđeno, tako da je, na primer, u budžetu za 2009. za eksproprijaciju, umesto 130 miliona evra, izdvojeno isto toliko dinara!?
Umesto toga, novac se trošio za projekte koji nisu imali nacionalni predznak, poput izgradnje bankina na lokalnim saobraćajnicama i zamene drvenih bandera. To ne znači da ne treba i to da se uradi, ali ne iz fonda koji je namenjen kapitalnim investicijama, a koji je najčešće korišćen u predizborne svrhe.
Kako se zaoštrila situacija oko (ne)izgradnje Koridora, krivica se pokušala prevaliti na nesposobne domaće projektantske kuće. Međutim, u njihovu odbranu je stao sam ministar Mrkonjić, navodeći da u Saobraćajnom institutu CIP, Institutu za puteve Beograd i Centru za projektovanje Vojvodine "padaju na nos" od posla: rade produženo, ali ne mogu da nadoknade ono što nije na vreme poručeno. Pri tome se, namerno ili slučajno, zaboravilo na druge projektante.
Kako god, radi efkasnije realizacije izgradnje putne infrastrkture i prevazilaženja uočenih slabosti, Vlada Srbije je krajem prošle godine odlučila da preduzeće "Koridor 10" bude izdvojeno iz JP "Putevi Srbije", pri čemu su osnivačka prava preneta na Republiku.
Izmenom osnivačkog akta država postaje osnivač Preduzeća "Koridori Srbije", koje je dobilo u nadležnost i poslove eksproprijacije i izrade planske dokumentacije, što je do sada bilo u ingerenciji "Puteva Srbije".
Dve milijarde evra i mnogo kilometara do kraja...
Od neophodnih 1,7 milijardi evra za završetak Koridora 10 - koliko vladini zvaničnici kažu da će biti potrebno – spominje se da je obezbeđeno 1,2 milijarde evra, mada resorni ministar ponekad dogura i do 1,4 milijarde. Međutim, sve procene ukazuju da bi realan iznos mogao da premaši dve milijarde evra.
Naime, samo kroz Sićevačku klisuru je predviđena izgradnja 12 kilometara tunela, za čiju izgradnju su još uvek nepoznati troškovi izgradnje. Takođe, na obilaznici oko Dimitrovgrada treba prokopati oko 16 kilometara tunela u punom profilu, što znači dva paralelna tunela... Još tri godine su malo za tolike radove.
Koncesioni promašaji
Izgradnja druge trake autoputa Novi Sad - Beograd najpre je data u koncesiju bivšem konzorcijumu Rast, zatim je koncesija oduzeta, a deonica od Batajnice do Beške izgrađena novcem iz budžeta. Preostali deo od Beške do Novog Sada gradio se iz međunarodnog kredita. Nosilac posla bila je austrijska firma Alpina Majreder, ali radove su usporile zakasnele garancije za kredit. I kompletiranje autoputa Horgoš - Novi Sad bilo je dato u jedinstvenu koncesiju Horgoš - Požega, čije posledice se još osećaju duž Koridora, jer je Alpina zamrzla tužbu u zamenu za poslove u Srbiji.
U "Koridorima Srbije" potanko objašnjavaju da je ostalo još mnogo posla. Na deonici Horgoš - Novi Sad u toku je izgradnja 87 kilometara druge trake autoputa i 11,2 kilometra od Subotice do Kelebije. Rok je produžen do jula, odnosno oktobra ove godine, a radovi u vrednosti od 10 milijardi dinara finansiraju se iz republičkog budžeta.
Od Niša do bugarske granice nedostaje 85 kilometara autoputa. Izgradnja obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od 8,7 kilometara poverena je austrijskoj Alpini na rok od 720 dana, počev od 14. aprila prošle godine, a vrednost tih radova je 31,5 milion evra koje je odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji poverena je i izgradnja 14,3 kilometra autoputa od Pirota do Dimitrovgrada 19. novembra 2010. na rok od 540 dana. Vrednost radova je 30 miliona evra, a finansira se iz kredita EBRD-a.
Ako se krene od Niša prema makedonskoj granici, nedostaje 75 kilometara autoputa. U novembru prošle godine potpisan je ugovor s firmom Aktor S.A. za izgradnju samo 7,9 kilometara na rok od 540 dana, a 21,8 miliona evra obezbeđeno je iz Helenik plana. Šta će biti sa preostalom „kilometražom”, tek ćemo videti, ali teško da će biti gotova u skorijoj budućnosti.
Nije završena ni obilaznica oko Beograda ukupne dužine 47 kilometara, ni autoput u zoni Novog Sada. U novembru 2010. potpisan je ugovor s Planumom i "Ratkom Mitrovićem" za izgradnju petlje Batajnica ukupne dužine 3,9 kilometara na rok od 730 dana, ali radovi još nisu ni počeli. Finansiraće se iz kredita EBRD sa 40 miliona evra. Deonica Dobanovci - Batajnica u dužini od 6,1 kilometar poverena je Štrabagu. Radovi vredni 35 miliona evra se finansiraju iz kredita EIB. Trebalo bi da počnu ovog proleća i da se završe za 730 dana.
Tunel Straževica dužine 0,75 kilometara trebao bi da se završi do kraja jula ove godine, a radove, koji se finansiraju iz budžeta, izvodi "Energoprojekt". Cela deonica Orlovača - Bubanj potok košta 120 miliona evra, a posao je ustupljen "Primorju" i "Ratku Mitroviću". U martu se planira i izgradnja mostova na obilaznici. Rok za završetak je 540 dana, ukupna dužina iznosi 5,4 kilometra, a 14 miliona evra za njihovu izgradnju je odobrila EIB.
Pogledaj vesti o: Vranje
