Izvor: Blic, 08.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braća pomažu, matica odmaže
U Zdravstvenom centru u Vranju juče je boravilo trinaestoro Srba iz Makedonije koji su došli da nastave desetogodišnju tradiciju dobrovoljnog davanja krvi braći u Srbiji.
Pripadnici Srpske nacionalne zajednice „Sveti Sava" u Makedoniji prvi put su masovno dobrovoljno dali krv u Vranju 6. juna 1999. godine, kada je NATO avijacija pogodila kasarnu u ovom gradu. Svake godine do sada je dolazilo više od 100 dobrovoljih davalaca krvi iz Makedonije i to o svom trošku. Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su se makedonski Srbi nedavno za finansijsku pomoć obratili Ministarstvu za dijasporu u Beogradu, neko od činovnika im je telefonom odgovorio da za troškove dolaska u Vranje ne mogu da dobiju pomoć od 1.500 evra, jer „u Srbiji nije ratno stanje i da Srbiji nije potrebna krv"! Da ne bi prekinuli tradiciju, Srbi su u znatno manjem broju o svom trošku ipak i deseti put došli da daju krv.
Rizikujući da budu meta NATO napada, više od 150 Srba iz Kumanova, Skoplja i drugih makedonskih gradova automobilima i autobusima došlo je te 1999. u Vranje da se dobrovoljnom akcijom davanja krvi solidariše i pruži podršku bratskom narodu iz Pčinjskog okruga. Primio ih je tadašnji direktor Zdravstvenog centra u Vranju dr Blagoje Timčić, koga su i juče posetili. Srbe iz Makedonije juče je predvodio predsednik zajednice „Sveti Sava" Vlastimir Petrović.
- Svake godine krv je davalo preko 100 Srba iz Makedonije. Snalazili smo se i dovijali za gorivo i hranu. Pošto smo u besparici faksom smo se obratili Ministarstvu za dijasporu da na naš račun uplati 1.500 evra da bismo ponovo došli da damo krv, ali su nas odbili i uprkos tome što mi je izvesni Đuretić iz tog ministarstva rekao da Srbiji ne treba krv, mi smo došli da se tradicija ne bi prekinula - priča Petrović.
Dr Vesna Stojanović iz Službe za transfuziju krvi ne krije zadovoljstvo što je tradicija nastavljena i ne želeći da komentariše postupak Ministarstva za dijasporu, zahvalila je ovim plemenitim i humanim ljudima.
