Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za slobodnu ličnost
Umetnički koncept 29. „Borinih pozorišnih dana“, koji će biti održani od 21. do 26. oktobra u Vranju, odvijaće se pod sloganom „Ženska stvar?“. NJegovi tvorci su članovi umetničkog saveta festivala Željko Hubač, Ksenija Radulović i Ivan Medenica koji objašnjava da je njihova ideja bila da se iz dela Bore Stankovića izdvoji jedna opšta i svevremena tema koja se, kao takva, prepoznaje i u savremenom dramskom i pozorišnom stvaralaštvu.
- Ona je, dakle, bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i glavni kriterijum prilikom izbor predstava. Hteli smo da se Borino delo „oduzme“ Vranju i njemu samom, prošeta Srbijom i svetom, da se potraže njegovi najuniverzalniji odjeci u delima drugih velikih umetnika, i da se onda, oplođeno i uvećano, vrati u Vranje, na Borine dane. Ove godine izabrali smo komade koji, u različitim epohama, sredinama i na različite načine, pokreću žensko pitanje, problematizuju težnju za ženskim samoostvarenjem, što je samo drugo ime za ostvarenje slobode svakog čoveka, bez obzira na pol - smatra Medenica.
- „Švabica“ Laze Lazarevića nas uči da su ženska i muška emancipacija neraskidivo povezane, jer tamo gde nema jedne nema ni druge. Zato je prvobitnom sloganu „ženska stvar“ dodat znak pitanja: ženska stvar nije samo ženska, za nju moraju da se bore i muškarci, jer je to jedini način da se i sami razviju u slobodne ličnosti. Ženska stvar je uvek, da parafrazirmo naziv komada nemačkog autora Franca Ksavera Kreca, koji takođe učestvuje na festivalu, i „muška stvar“ - naglašava poznati kritičar i teatrolog.
PRVI SRPSKI FEMINISTA
- Tamo gde Ibzenova Nora zalupi vrata za sobom ostavljajući, u potrazi za svojom ličnošću, dom, muža i decu, Stankovićeva Sofka „opet se vraća kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i navek rumene i vlažne usne“. Ako se ova teza, intelektualne provokacije radi, do kraja zaoštri, može se reći da se Bora, na svoj način, borio za „žensku stvar“ i tako bio, u zadivljujućoj širini svog duha, jedan od prvih srpskih feminista - ocenjuje Ivan Medenica.
BESPLATNE ULAZNICE
Kostimirani glumci pozorišta „Bora Stanković“ prošetaće danas u 12 časova pešačkom zonom u Vranju i tom prilikom zainteresovanim prolaznicima deliće promotivni materijal, ali i besplatne ulaznice za predstave iz Glavnog programa festivala. Da bi neko dobio dve karte, moraće da pogodi u kojoj se predstavi, sa aktuelnog repertoara ovog teatra, pojavljuje dramski lik u koji je glumac kostimiran.
Prema njegovim rečima, izabrana tema se može posmatrati u različitim kontekstima.
- Nacionalni istorijski kontekst, što najviše odgovara i samom Borinom delu, o svim izazovima srpskih patrijarhalnih sredina, preovlađuje u pričama Laze Lazarevića („Švabica“), Branislava Nušića („Tako je moralo biti“) i Milutina Uskokovića („Došljaci“). Pored njega, tu je i kontekst nemačke radničke sirotinje iz pedesetih godina („Muška stvar“), ali i savremenog srpskog društva u tranziciji koje poprima sve nakaradne odlike zapadnog potrošačkog društva („Pomorandžina kora“) - navodi Medenica i dodaje da se upravo u tom komadu, čiji je autor spisateljica mlađe generacije Maja Pelević, pokazuje da pitanje emancipacije nije stvar prošlosti, već da se ono, u drugom obliku, postavlja i danas, jer se, umesto stvarnog ostvarenja ženske ličnosti, nude surogat rešenja iz fundusa potrošačkog društva koje nije ništa manje retrogradno od patrijarhalnog.
